Јагодина у објективу

Вишевековна турска доминација на Балкану је у српским варошима изменила занатску делатност дајући јој исламски печат у развоју и организацији. Устанци српског народа 1804. и 1815. године и Хатишериф из 1833. године, доносе промене и у занатском привређивању. Повлачењем турских занатлија, њихове радионице заузима српско хришћанско становништво. (više…)

У жељи да својој деци обезбеде више образовање, Јагодинци 1866. год. траже од министра просвете и црквених дела да им одобри отварање гимназијеске реалке. Очекујући одобрење од министра, Јагодинци започињу зидање нове школске зграде (данас зграда „старе општине“, угао улице Лоле Рибара и Вука Карадзића). Захтев грађана Јагодине, 1867. године је одбијен. Након тога, настаје још активнија преписка Јагодинске општине, Начелства и виђенијих Јагодинаца са надлежним институцијама. Услов за отварање гимназијске реалке био је да Јагодинска општина доврши школску зграду. (više…)

Прва народна основна школа у Јагодини била је отворена 1808.године. У исто време, по одлуци Совјета, биле су отворене народне „мале школе“ и у следећим местима: две у Београду, једна за варошку а друга за турску децу, затим у Смедереву, Пожаревцу, Крагујевцу, Ваљеву и још неким местима. Врло мало има сачуваних писаних извора о раду прве народне основне школе у Јагодини, која је у периоду Првог српског устанка носила назив „мала школа“. (više…)

Поред библиотека, које се у највећем броју случајева формирају захваљујући ентузијазму малог броја образованих људи посвећених културном развоју, чији су фондови били доступни ограниченом броју корисника, четрдесетих година 19. века, иницијативом стасале грађанске класе и образованих грађана оснивају се читалишта као нови облик друштвених институција. Циљ оснивања читалишта је био заједничка набавка новина и књига, читање и састајање као и образовање и културно уздизање њихових чланова. Никада у својој историји читалишта нису имала статус државних установа, па нису могла ни да рачунају на помоћ државе, већ су била препуштена сама себи, односно издржавала су се добровољним прилозима својих чланова. На тај начин је и њихово трајање зависило од залагања малог броја људи. (više…)

Средином XВИ века Јагодина постаје тимар Дервиш-бега Јахјапашићу, сина познатог Бали-бега, освајача Београда 1621. године. Са џамијом, хановима, амамима, чесмама, караван сарајима и сахат кулом, све више добија орјентални изглед и добија статус-касабе. Око 1555. године у Јагодини подигнута је нова џамија, једна од најлепших на Балкану. Саграђена је од тесаног камена и опеке. била је коцкастог облика, дугачка 14м, широка 10 м. У џамији је сахрањен Дервиш-бег 1560. године и по њему је ова џамија добила име. (više…)

У средњовековној Србији најзначајнији облик унутрашње трговине били су панађури, који су се одржавали око великих тргова одређених дана у години. У Јагодини, трг на коме су се одржавали панађури, налазио се највероватније, око тадашње цркве у чијој је порти 1868. године подигнута зграда Основне школе (место где се данас налази зграда Вихора). По склапању примирија узмеђу Србије и Турске, по нахијама означена су места и датуми за одржавање панађура, који ће временом добити назив вашари. Јагодинска нахија, је по том распореду вашар одржавала у темнићком селу Јасики. (više…)

Са развојем Јагодине и увећањем њеног православног живља,осећала се потреба за изградњом још једног православног храма. Јагодина је по административној подели Србије 1836. године постала седиште једног од 5 сердарстава, у то време је имала само један православни храм Стару цркву јагодинску – храм Св. Михаила. Јагодинци 1846. године шаљу молбу Пречестњејшој архидијецезалној конзисторији и траже одобрење за изградњу још једне цркве у својој вароши. (više…)