Фонд Завичајног одељења представља део националног фонда за подручје Јагодине. Чине га публикације које се својим садржајем односе на Јагодину – грађа настала, објављена или штампана на територији Јагодине независно од рођења ствараоца и стваралаштво истакнутих, културних и других јавних радника који су рођени Јагодинци без обзира где сада живе и где објављују своје радове.
Завичајно одељење врши својеврсну функцију информационог система, омогућава истраживачки рад, изучавање свих видова живота, развоја и стваралаштва Јагодине и њене околине. Незамењив је извор информација за упознавање и проучавање прошлости Јагодине, за праћење савременог стваралаштва, дугорочно планирање развоја, организовање изложби, јубилеја и других пригодних манифестација везаних за Јагодину, израду монографија, израду завичајних библиографија, као и популарисање нашег града и околине.
Завичајно одељење формирано је 2000. године према стручним нормативима и методском упутству за рад са овим специфичним библиотечким материјалом. Броји око 5.000 библиографских јединица и има 5 формираних збирки: најбројнију збирку монографских публикација, збирку серијских публикација, збирку некњижног библиотечког материјала, збирку рукописне грађе и збирку издања општинских органа, установа и служби. Као посебна колекција чувају се и књиге које је издала наша библиотека (овде ће вероватно бити линк на издавачку делатност).
Средствима Министарства културе Републике Србије, а у склопу пројекта заштите старе и ретке књиге, завичајне грађе, њеног бољег смештаја и коришћења извршена је адаптација простора Завичајног одељења. Истовремено је започео процес дигитализације културне баштине из фонда Завичајног одељења. Дигитализована завичајна грађа јагодинске библиотеке представљена је у склопу Дигиталне Народне библиотеке Србије колекцијама „Збирка књига“, „Јагодина на старим разгледницама“ и албумом фотографија „Јагодина некада“.
Завичајно одељење ускоро ће својим корисницима понудити дигитализоване стране локалног листа „Нови пут“, недељника са најстаријом и најдужом традицијом информисања у Поморавском округу. Извршена је дигитализација „Новог пута“ од првог броја који је објављен 1945. године до данашњег времена.
Услуге Завичајног одељења користе се у просторијама Народне библиотеке.
СТАРА И РЕТКА КЊИГА
Организациони део Завичајног одељења је и фонд старе и ретке књиге Библиотеке са око 1.900 библиотечких јединица. Међу њима је 13 споменика културе, 120 књига штампаних до краја 19. века , 890 ретких примерака и 1.000 библиофилских издања.
Посебно се чувају вредне колекције књига Српске књижевне задруге, затим Библиотека српских и старих писаца у издању „Народне просвете“ и збирка издања Књижарнице Геце Кона.
Најстарија књига коју Библиотека поседује је Житије Петра Великог Захарије Орфелина (1772), а међу највреднијим су и Историја различитих словенских народа Јована Рајића (1794) и Граматика италијанска намењена илирској омладини аутора Вићентија Љуштине из 1794. године.
Стара и ретка књига као добро од посебног културног и историјског значаја чува се у свом изворном облику, под посебним условима. Користе се само њихове дигитализоване форме, будући да је комплетан фонд старе и ретке књиге дигитализован.
Житије Петра Великог једна је од најраскошнијих српских књига 18. века. Прва је словенска монографије о једном руском цару. Истовремено је и најобимније дело српске барокне историографије. Писана је славеносрпским језиком. Посебну вредност представља њена графичка опрема коју је израдио сам Орфелин. Књига садржи портрет Петра Великог, затим велики број медаља са његовим ликом, али и амблеме са мотивима познатих догађаја тога доба. Ту су и слике ордења царице Катарине и Александра Невског, као и неколико географских карата Немачке, Холандије, Данске, Пољске, Шведске, Енглеске и Француске. Штампана је 1772. године у Венецији у штампарији Грка Димитрија Теодосија. Примерак који поседује Библиотека други је том књиге и представља други сачувани примерак потписаног издања у бившој Југославији.