Јагодина у објективу

Кнегиња Милица – монахиња Евгенија (1335-1405.)

Први досад познати писани помен Јагодине је разрешница млетачког трговца Живулина Станишића из 1399. год., коју је издала у Јагодини Кнегиња Милица Хребељановић, једна од најмоћнијих жена средњовековне Србије, Кнегиња Милица или како је народ назива, царица Милица је потомак лозе Немањића, рођена је 1335. год. а удата је око 1353. год. за кнеза Лазара Хребељановића. Она је после његове погибије 1389. год. на Косову храбро и одлучно преузела водећу улогу у држави Лазаревића, самим тим и велико бреме одговорности. (više…)

Zdravstvene prilike Jagodine i njenog okruga bile su slične kao i u ostalim krajevima Srbije. Narod se lečio kod svojih kuća raznim lekovitim biljem ali i molitvama, vračanjem i raznim drugim praznovericama. Ovakvo stanje trajalo je vekovima, pa se tradicija „narodnog lečenja“ zadržala do današnjih dana. (više…)

Brojna sačuvana dokumentai pisani izvori iz prošlog veka, podrazumevaju pod čaršijom  poslovni, trgovački i zanatlijski deo varoši, ne uključujući u njega upravne i prosvetne građevine. Siromašna Srbija sa početka XIX veka ovakve zgrade skoro nije ni imala u svojim centrima, po negde samo crkvu. Javne građevine, po pravilu građene su van čaršije. Magistrati, sedišta varoških knezova, crkve, skromne škole, nalazile su sebi prostor negde na čaršijskim krajevima ili pored njih, pojedinačno ili u grupama. Za razliku od čaršije, centar grada tridesetih godina XX veka, sadržajno je bogatiji, zanati i trgovine su samo sastavni deo njegove strukture. Najznačajnije državne i društvene ustanove, zgrade banaka, školske ustanove, profesionalna udruženja kao i niz drugih zdanja  koje nije poznavala nekadašnja čaršija, sada postaju uobičajene za centralnu zonu. (više…)

Od svih sačuvanih izvora za proučavanje istorije stare Jagodine u prvoj polovini 20. veka najviše su, zbog svoje rasprostarnjenosti sačuvane razglednice. Kada je počelo izdavanje razglednica u Jagodini, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Najstarija datirana razglednica potiče iz 1901. godine i izdanje je knjižara iz Jagodine, Dimitrija Aranđelovića. Zatim razglednice datirane 1902. godine, čiji su izdavači knjižari iz Jagodine, Đorđević i Gilić. (više…)

Хајдук Вељков конак у Јагодини, највероватније, потиче с краја XVIII или почетком XIX века. У старој Јагодини у овом периоду насеља су се формирала око Цариградског друма. Конак је био једина сачувана грађевина типична за нашу архитектуру из тог периода,грађена у балканско-оријентално стилу. Према овдашњој легенди, Хајдук Вељко Петровић је ову грађевину освојио у двобоју са Турчином, који је био њен први власник. У кући је живела једна од бројних јунакових љубавница, а он је ту коначио када је, идући из битке у битку, пролазио кроз Јагодину. (više…)

Теодор Клефиш, рођен је у Италији, 1879. године. Његов отац, Петар имао је у Италији трговинско предузеће, када је 1901. године одлучио да оснује фабрику за прераду меса и месних прерађевина у Јагодини. Фабрика се најпре бавила прометом живине и јаја. До избијања рата, Фабрика је радила успешно, међутим у току Првог светског рата, Клефиш је са породицом напустио Србију, а његова Фабрика је претрпела велику материјалну штету. (više…)

Својеврстан симбол Јагодине представља и Ђурђево брдо. На њему је, како тврди Феликс Каниц, био први римски кастел, и прва црквица коју је, према неким изворима, саградио деспот Ђурађ Бранковић.

Почетком прошлог века, син циганског кнеза Атанасија Ивановића Арачлије, Стеван Ивановић, завештао је своје имање, звано арачлијски поток на Ђурђевом брду Општини Јагодине. (više…)

Пиво, као напитак с успехом справљали су још Вавилонци, Египћани, стари Грци и други народи. Искуства и знања стицана хиљадама година преносила су се међу народима и усавршавала. Почетке производње пива у Србији налазимо још у средњовековном периоду, када се, како сазнајемо на основу писаних извора, пиво на врло примитиван начин производило на манастирским имањима Грачанице, Дечана и Бањске. (više…)

Један од најпрепознатљивијих симбола старе Јагодине је, свакако „Шарена кафана“. Саградио ју је 1820. године, Аранђел Милосављевић, јагодински кнез. Прва кафана је била мало здање са механом, шталом и двориштем, на делу некадашњег плаца Хајдук Вељка Петровића, уз Велику пијацу, на чијем се другом крају налазио „Димичев хан“, старо друмско свратиште из турског доба. Првобитни назив кафане је био „Ранђелова“ или „Кнезова“ кафана, док је нису 1824-1828. године „намоловали фарбама и картонским модлама“ италијански штукатори и молери, са цимерманом Антонијем, који су радили на уређењу Старе цркве, те је названа „Шарена кафана“. (više…)

Упознајмо једну, лепшу, једноставнију, елегантнију и свакако другачију  Јагодину, која се данас може видети само на избледелим фотографијама и разгледницама у старим албумима… (više…)