Са развојем Јагодине и увећањем њеног православног живља,осећала се потреба за изградњом још једног православног храма. Јагодина је по административној подели Србије 1836. године постала седиште једног од 5 сердарстава, у то време је имала само један православни храм Стару цркву јагодинску – храм Св. Михаила. Јагодинци 1846. године шаљу молбу Пречестњејшој архидијецезалној конзисторији и траже одобрење за изградњу још једне цркве у својој вароши. Податак о чину освећења нове цркве је извештај објављен у лист „МИР“, бр. 22 од 26. маја 1896 године. Грађевина је била готова 29.јуна 1899. године. Име архитекте Саборног храма није још увек са сигурношћу утврђено. Пројекти за изградњу цркве у време Краљевине Србије рађени су у Министарству грађевина и као готови, достављани су црквеним општинама.Саборна црква Светих апостола Петра и Павла у Јагодини је основе уписаног крста развијеног типа. Звоник висине 36 метара, постављен је као посебна грађевина, јужно од храма. Фасада цркве и звоника је у црвеним и жутим тоновима, са хоризонталним пољима. Сматра се да је одувек била у том колориту. На живопису Саборне цркве није ништа рађено све до 1979. године. Посао израде фресака поверен је одличном познаваоцу византијске иконографије из Грчке, Николи Кудамнатису и Адонису Стергију. Ограда је урађена 1926. године по пројекту архитекте Момира Коруновића.
