У средњовековној Србији најзначајнији облик унутрашње трговине били су панађури, који су се одржавали око великих тргова одређених дана у години. У Јагодини, трг на коме су се одржавали панађури, налазио се највероватније, око тадашње цркве у чијој је порти 1868. године подигнута зграда Основне школе (место где се данас налази зграда Вихора). По склапању примирија узмеђу Србије и Турске, по нахијама означена су места и датуми за одржавање панађура, који ће временом добити назив вашари. Јагодинска нахија, је по том распореду вашар одржавала у темнићком селу Јасики. Уредбом о панађурима из 1839. године, сваки од остојећих 17 округа, једном годишње је морао да одржи вашар у трајању од 3 до 5 дана, али су се на једном могли продавати само стока и домаћи знатски производи, а на другима остала роба. Јагодинска нахија је добила право да држи тродневни вашар у темнићком селу Бела Црква и да се на њему може продавати само домаћа роба. Уредбом из 1860. године, у Јагодини установљен је вашар 9. маја на Св. Николу, и стални марвени 9. августа на Св. Пантелејмона. Кроз цео XИX век и у првој половини XX века, у Јагодини, вашари су се одржавали на месту, такозваном Вашариште, под Црвеним брдом, изнад леве обале реке Белице. После Другог светског рата, Вашариште је пресељено на десну обалу, наспрам фабрике Елмос, а затим под Ђурђевим брдом.
