Народна Библиотека
Часопис број 2 – Српска академска мисао
Аутор: Љубиша Васиљевић
Наслов: Археолошка налазишта на простору насеља Сталаћ и град Сталаћ
Апстракт: Насеља Сталаћ и Град Сталаћ налазе се у Општини Ћићевац. Раздвојена су током Јужне Мораве. У атару насеља Сталаћ регистровани су археолошки локалитети Гологлава (праисторијска градина), Топлик (праисторијски локалитет), кућни плац породице Петровић и школа (праисторијска некропола). Могуће је да је црква Светих Архангела постојала и у периоду средњег века. У Град Сталаћу налази се познато истоимено средњовековно утврђење. Непосредно поред бедема утврђења су римске пећи за печење опека и црква Светог Духа. На другом крају насеља лежи вишеслојни локалитет Укоса са значајном фортификацијом из касноантичког/рановизантијског периода. Истраживањима суседног локалитета Кућиште откривена је некропола.
Кључне речи: Сталаћ, Град Сталаћ, праисторија, антика, средњи век, утврђење, римске пећи, Топлик, Гологлава, црква Светих Архангела, црква СветогДуха, Укоса, Кућиште.
Аутор: Др Дејан Дашић, Академија за пословну економију, Чачак
Наслов: Особености и елементи бренда
Апстракт: Рад указује на чињеницу да је данас могуће брендирати готово све: производ, услугу, нацију, одређени географски локалитет, личност, идеје, са напоменом да постоји одређена међузависност наведених посебних видова брендирања. Да би бренд постао икона потребне су и деценије, а у неким случајевима и стотине година. Данас се готово све компаније, суочавају са израженом тенденцијом ка тржишној понуди заснованој на сложеним решењим. Пошто се бренд одражава у свему што компанија ради, холистички приступ брендирању захтева стратешку перспективу.
Кључне речи: етика, бренд, брендирање, диференцирање, изградња бренда, међузависност
Аутор: Александар Ћуковић, Универзитет Црне Горе, Факултет политичких наука, Подгорица
Наслов: Смрт читаоца?
Апстракт: Овај рад представља покушај сагледавања кризе у коју је запала култура читања у савременом добу, са посебним освртом на смрт читаоца, уз указивање на одређене аспекте који су њени могући узроци и рефлексије. Рад покушава указати на појаву ,,имитатора“ који је замијенио ,,истинског читаоца“, као и на одређене ситуације и услове који су тој појави погодовали.
Кључне речи: смрт читаоца, купац, имитатор, култура читања, смрт аутора
Часопис број 1 – Српска академска мисао
Аутор: Др Љубиша Васиљевић
Наслов: Археолошка истраживања спроведена од стране Народног музеја Крушевац у оквиру пројекта Мултидисциплинарних истраживања Мојсињско послонског комплекса
Апстракт: Приликом реализације Пројекта мултидисциплинарних истраживања Мојсињско Послонског комплекса, археолошки су истраживана четири локалитета: Укоса и Кућиште у Град Сталаћу, Бедем у Маскару и Браник у Дедини. Током истраживања дошло се до значајних резултата којима је значајно допуњена археолошка слика овог дела Србије.
Кључне речи: археолошка истраживања, пројекат, Мојсињско-Послонски комплекс, Укоса, Кућиште, Град Сталаћ, Бедем, Маскаре, Браник, Дедина, праисторија, антика, средњи век.
Аутор: Мр Небојша Ђокић, Оливера Думић
Наслов: Крушевачке цркве за време османске владавине
Апстракт: У раду је дата судбина крушевачких цркава током османске владавине. Лазарица, која је саграђена највероватније 1377/8. године током осма-нске владавине претворена је у магацин али не и у џамију. Лазарица је оновљена и служила је у периоду од 1806. до 1813. године. Друга слабо позната црква је вероватно срушена 1806. гоидне од стране устаника јер се у њој налазио гроб са натписом Вук. Лазарицу је живописао Живко Павловић 1843. године.
Мало је људи у Србији који нису чули за цркву Лазарицу у Крушевцу. Са друге стране изненађује колико ми о тој цркви мало знамо – посебно о њеној историји. Овог пута ћемо покушати да дамо мали прилог историји ове цркве за време Османске владавине овим крајевима. Поред тога рећи ћемо нешто укратко и о једној другој крушевачкој цркви о којој је писани траг оставио само аустријски обавештајац Митесер у свом опису Крушевца из 1784. године.
Кључне речи: Крушевац, црква Лазарица, Живко Павловић, Михаило Валтровић, Наупара, Велућа, Дренча, Јасика
Издавач: Народна библиотека „Радислав Никчевић“ Јагодина
Аутор: Нинослав С. Станојловић, проф.
Наслов: Школство у јагодинској нахији за време Првог српског устанка (1804 – 1813)
Апстракт: Први српски устанак (1804-1813) био је и оружана борба за национално ослобођење и историјски догађај са изразитим особинама грађанске револуције , која је водила ка стварању нове државе, у датим околностима. Организовањем устаничке власти указала се потреба за великим бројем писмених људи, тако да је било нужно оснивање школских установа. Иако је још у нацрту о Правитељствујушчем совјету из 1805. године предвиђено и формирање Попечитељства просвешченија, који би тај задатак извршио, тек две године касније, за време затишја, доћи ће до конкретне реализације те намере. Школе су отваране у нахијским средиштима, али и по већим селима. Захваљујући свом геостратегијском положају и привредном значају, Јагодина је као нахијско место, у периоду од 1806. до 1808. године, била препуна избеглица из јужних српских крајева, углавном трговаца и занатлија, па се отварање школе само наметнуло. У таквим околностима, основана је 1808. године прва основна, тзв. мала школа. Оскудна архивска грађа вели да је први учитељ био Јован Павловић, док је према Вуку Караџићу то место заузимао извесни Андрија из Карловаца. Осим у Јагодини, у јагодинској нахији за време Првог српског устанка, постојале су мале школе у Великој Дренови и Белушићу. Пропашћу устанка све су угашене.
Кључне речи: јагодинска нахија, Први српски устанак, школство, мале школе, учитељи
КОНЦЕРТ КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Народна библиотека у Јагодини препознатљива је по својим квалитетним и добро посећеним књижевним програмима. Али, као својеврсна оаза духа у временима у којима је уживање у било којој врсти уметности луксуз, са радошћу је прихватила да буде домаћин једној вечери квалитетне класичне музике. У понедељак, 28.11.2016. године у 18 часова у просторијама Народне библиотеке свој припремни концерт поводом првог дела дипломског испита одржала је млада јагодинска виолинисткиња Милица Костић, ученица X разреда Школе за музичке таленте у Ћуприји (четврте године средње музичке школе). (više…)
Звона Јесењина у Параћину
У петак, 18.11.2016. у Библиотеци „Др Вићентије Ракић“ у Параћину, представљена је књига „Звона Јесењина“, јагодинског новинара и публицисте Добрице Милићевића, која је објављена 2015. године у издању јагодинске Народне библиотеке и Филозофског факултета Универзитета у Нишу, поводом обележавања 120. година од рођења славног руског песника Сергеја Јесењина. (više…)