Вишевековна турска доминација на Балкану је у српским варошима изменила занатску делатност дајући јој исламски печат у развоју и организацији. Устанци српског народа 1804. и 1815. године и Хатишериф из 1833. године, доносе промене и у занатском привређивању. Повлачењем турских занатлија, њихове радионице заузима српско хришћанско становништво.
Први српски акт о занатству издат је 1847. године под називом Уредба о еснафима. Овај закон је допуњен 1855. године и све до доношења Закона о радњама, одређивао је начин организације и рада занатских радионица.
Називи улица су углавном били према занимањима њених становника, тако да је у Јагодини постојала: Казанџијска улица (данашња ул. Иве Лоле Рибара), Папуџијска улица (данашња ул. Синђелићева), Мумџијска улица (данашња ул. Сутјеска), Табачка улица (данашња ул. Ђуре Јакшића)…
Као веома важна варош на Цариградском друму, Јагодина постаје најзначајнији занатски центар у централној Србији о чему сведоче пописи занатлија и њихових радионица
Богата занатлијска традиција Јагодине чинила је, поред трговине и земљорадње, економску основу овога краја у XИX веку и првој половини XX века. Еснафска књига за варош Јагодину за период 1874-1896. године, као и велики број фотографија илуструју разноврсност и богатство јагодинског занатства (пекарско-хлебарски, пинтерски, столарски, абаџијски, опанчарски, кожарски…)
