Један од најпрепознатљивијих симбола старе Јагодине је, свакако „Шарена кафана“. Саградио ју је 1820. године, Аранђел Милосављевић, јагодински кнез. Прва кафана је била мало здање са механом, шталом и двориштем, на делу некадашњег плаца Хајдук Вељка Петровића, уз Велику пијацу, на чијем се другом крају налазио „Димичев хан“, старо друмско свратиште из турског доба. Првобитни назив кафане је био „Ранђелова“ или „Кнезова“ кафана, док је нису 1824-1828. године „намоловали фарбама и картонским модлама“ италијански штукатори и молери, са цимерманом Антонијем, који су радили на уређењу Старе цркве, те је названа „Шарена кафана“.
У току 1830-1839. године,у време рађања опозиције против Милошеве самовоље, њен сувласник је био и Тома Вучић-Перишић, правдајући тиме своје боравке у Јагодини и виђења са истомишљеницима окупљеним око Милете Радојковића, кнеза јагодинске нахије.
„Шарена кафана“ је годинама примала многе угледне госте и доживела славене дане своје прошлости, док није 1879. године, недалеко од ње, Мита Вељковић-Џамбас отворио гостионицу са собама „Тигар“, касније кафана „Џамбас“, чија ју је конкуренција довела до стечаја. У току 1914. године је порушена стара зграда и подигнута нова зграда, извучена за 5 метара уз уличну регулациону линију и дрворед багремова, засађених у време зидања првобитног здања ради везивања запрега. Чеона фасада је рађена по угледу на грчки храм са четири стуба, високим вратима на средини и четири прозора међу њима . Кафана је осим кухиње и 13 соба имала и двориште са летњом баштом, помоћним зградама и шталом. Двориште се граничило са Малим парком, а наспрам дворишне напије налазила се порта Нове цркве. Власници и закупци „Шарене кафане су се мењали али она је одувек била незаобилазно место окупљања познатих линости из културног и политичког живота Јагодине.
Након послератне национализације „Шарена кафана“ укључена је у састав Угоститељског предузећа „Морава“. У току 1979. године је изграђен хотел „Јагодина“, у чијем саставу се сада налази и „Шарена кафана“.
