На билборду на улици се појављује велики плакат светлих боја на коме је необичним словима написано: “Још само 10 дана до почетка…” и сви се питају на шта се реклама односи и жељно ишчекују да сазнају. ТВ оглашивачи користе слике и призоре који су светли, бучни, велики, шарени и који подстичу људску радозналост и мотивацију, како би привукли њихову пажњу и навели их да купе њихов производ, гледају емисију, гласају за свог фаворита, учествују у наградној игри, посете концерт или представу. Да би остварили своју намеру, оглашивачи користе сазнања о процесу пажње код људи.
Пажња је стање повишене будности, и одликују је селективност и усмереност. Будност зависи од нашег тренутног стања – када смо уморни, поспани, нерасположени – будност је мања, а већа је када смо одморни и спремни да се концентришемо на неку активност. Селективност и усмереност се односе на чињеницу да људи не могу да обрате пажњу на све садржаје, већ бирају (селектују) само неке од њих. Када идемо улицом и учини нам се да издалека видимо пријатеља, концентришемо се на његов изглед и ход како бисмо утврдили да је то заиста он. Тада ми изгубимо из вида остале ствари око себе. Не видимо излоге поред којих пролазимо, друге људе, аутомобиле.
Када се толико удубимо да ништа не примећујемо око себе, пажња је максимална. Тада је она усмерена на један изабрани садржај, тело је окренуто ка том садржају, чула су припремљана за пријем садржаја (звуке, слике…). Одређене органске, физиолошке промене се тада дешавају у нашем телу: дисање је продубљено, а крв напушта удове и одлази у мозак како би се обезбедио бољи проток кисеоника па самим тим и бољи рад мозга.
Иако најчешће говоримо о пажњи у процесу опажања (опажање је примање информација путем посматрања, слушања, опипавањем и тако даље), пажња је важна и за друге области људског функционисања. Другим речима, људи обраћају пажњу, односно бивају концентрисани и ван области опажања. Ми говоримо о пажњи и приликом разговора, учења…
На нашу пажњу утичу многобројни чиниоци: спољашњи чиниоци су одлике онога што опажамо – величина, интензитет, промена, а унутрашњи су наша спремност да обратимо пажњу – мотиви, интересовања, жеље, особине… Када је нешто велико, светло, шарено, оно привлачи нашу пажњу. Истовремено, ако смо гладни, више обраћамо пажњу на мирис хране, уочавамо пекаре око нас и слично.
Интензитет пажње није увек исти. Колебање/мењање пажње такође зависи од многобројних унутрашњих (нпр. мотивације) и спољашњих фактора (доба дана). Ако нас интересује емисија на телевизији, концентрисаћемо се на њу; ако је ујутру гледамо лакше ћемо се концентрисати него увече, након целог дана проведеног у школи.
Када погледамо све ово што знамо о пажњи, лако нам је да некога посаветујемо како да побољша пажњу приликом учења. Важно је да учи у просторији која је светла, уредна и пријатна. Не треба држати пуно ствари поред себе приликом учења – то нам може ометати пажњу. Важно је да учимо док смо одморни и сити, умор, глад и жеђ ће утицати да наша пажња буде слабија.
Коначно, учинимо све да пронађемо нешто занимљиво у градиву које учимо, тако ћемо бити више заинтерсовани, мотивација ће бити јача и пажња боља. Обратите пажњу на наглашене речи у тексту, на табелу, слику или текст са стране, прочитајте пример написан „ситним“ словима, можда то пробуди вашу радозналост па вас заинтересује за садржај лекције.
Када смо концентрисани, учимо квалитетније и ефикасније. То значи да научимо и разумемо више, дуже памтимо и то све за краће време. Не може боље од тога.
