Да ли ти се некада десило да се посвађаш са другарицом или другом зато што свако од вас има различит предлог шта можете да радите? Или ти се некада десила свађа са братом или сестром око гласне музике или нереда у соби? Понекада дође и до сукоба између родитеља и деце због облачења, домаћих задатака или оцена у школи. Све ове врсте сукоба, расправа или свађа називамо конфликтима.
Зашто уопште долази до конфликта?
Конфликти или сукоби настају између људи који се не слажу по одређеном питању до којег им је стало. Људи су различити, имају различите интересе, потребе и ставове, а те разлике су понекада неспојиве. На пример, када твоја мама жели да средиш собу пре ручка, а ти баш у том тренутку желиш да одгледаш цртани филм до краја, ваше жеље су у супротности и може доћи до конфликта.
Да ли су конфликти увек лоши?
Конфликти између људи су чести и уобичајни. Људи живе и раде у малим заједницама као што су породица, школско одељење, група пријатеља, комшилук. Упућени су једни на друге, а понекада не могу да остваре своје личне потребе јер су оне у супротности са потребама других људи. На пример, када делиш купатило са укућанима не можеш се туширати када год пожелиш, него је потребно да се унапред договориш, или, ако живиш у стамбеној згради не можеш лупати лоптом по ходницима без обзира што ти се то баш ради, јер то комшијама може сметати.
Људи углавном мисле да се конфликти непожељно, штетно понашање, али не мора бити тако. У зависности од тога како решавамо конфликт, резултат може бити веома озбиљна свађа, на пример прекид пријатељства, али, ако постанемо експерти за решавање конфликта, резултат може бити још јаче пријатељство, већа љубав и слагање између две особе.
Како можемо решити конфликт на позитиван начин?
Узрок конфликта је увек неки сукоб између потреба једне и потреба друге особе – на пример потребе једне особе да се одмори или забави и потребе друге особе да добије помоћ у раду. Када решавамо конфликт, можемо више или мање водити рачуна о нашим или туђим потребама.
- На пример, ако нам је више стало до друге особе и односа са њом него до наше потребе, можемо попустити и удовољити другој особи. Па тако, можемо одстати од гледања цртаног филма и одмах средити собу како би мама била задовољна.
- Ако нам је пак више стало до личне потребе, а мање до потребе друге особе онда ћемо тежити да „победимо“ у конфликту и да задовољимо своју потребу по сваку цену. У овој ситуацији спремни смо чак и на озбиљну свађу са мамом па чак и да је растужимо или разочарамо само да одгледамо цртани до краја.
- Међутим, постоји и могућност да разговарамо са другом особом са циљем да нађемо компромисно решење у коме ће обе особе бити задовољне. На пример да се договоримо са мамом да ћемо брзо и детаљно средити собу чим се цртани заврши, или да прво средимо собу, а да након тога имамо слободно време да погледамо цртани до краја.
Да бисмо успешно решили конфликт потребно је да и друга особа буде спремна да преговара како би се дошло дo компромисног решења. Некада ће се десити да та друга особа није спремна за то, некада неће бити лако да се смисли компромисно решење, а понекада ће друга особа бити у праву и тада је попуштање најбоље решење.
Стицање вештине решавања конфликта је важно јер ћемо тако научити како да задржимо добар однос са другом особом а да се не одричемо потпуно својих жеља. Када једном научимо да лепо комуницирамо и преговарамо у ситуацији сукоба, касније можемо то знање да примењујемо у другим ситуацијама.
