Овај наслов никако не значи да је писац ових редова остао без речи, заборавио све богатство српског језика и прешао на симболе и скраћенице, већ да су кроз ликовне, језичке и друге изразе и активности, радионичари јагодинске библиотеке (у протеклих неколико недеља) могли да усвоје читав низ креативних, занимљивих, инспиративних идеја и сазнања.
Пријатељи библиотеке и деце ( учесника радионица) : Јелена, Јована, Исидора , Марта, Андријана, Александра, су сву своју креативност и енергију уложиле у осмишљавање и реализовање активности које потпуно окупирају пажњу и на забаван начин преносе нова знања и искуства. Учење кроз игру је уједно и најзахтевнији начин за реализацију рада, али без сумње, деци најближи и најприроднији. Још већу тешкоћу чини и то што су учесници радионица различитих година (од 6 до 12), интересовања и нивоа знања.
Сликањем једне исте слике али из другачијх углова, деца су стекла увид у перспективу, научила да користе разнородне технике, дочаравају текстуру, представљају различите облике и елеменате ликовног израза.
Језичке игре, питалице, укрштенице пробудиле су машту, обогатиле речник и активирале домишљатост. Порука са ове радинице „О речима је реч“ коју је упутила Јована, водитељка активности, гласи:
„ Наш језик је јако богат речима и њих треба користити, јер ће вас тако сви разумети, и старији и млађи. “
Радинионице, осмишљене од стране саме деце су увек најуспешније. Тако су Марта и Исидора, кроз причу о моди и израду шешира , прве манекенске кораке и покрете, успеле код својих вршњака да развију велику креативност, богатство идеја и решења.
И за крај : ĆĆ, VTP, ČJMS О5!
(разрешење можете оставити у коментарима)