Вести

На почетку сусрета, Весна Црнковић, дипломирани библиотекар саветник, поздравила је ученике и представила им песникињу Загорку Бунтхорнсаде, говорећи о њеном животу, књижевном стваралаштву и збирци поезије „Наопаки сан“. Ученици су тако имали прилику да упознају ауторку чија поезија живи далеко од завичаја, али у себи носи снажну везу са српским језиком, културом и домовином.

Загорка Бунтхорнсаде, која живи и ствара у Немачкој, и Ивица Хорватић, учитељ, који је предавао деци у Допунској школи српског језика у Швајцарској, поделили су са ученицима своја искуства живота и рада са Србима у дијаспори.

Посебно леп тренутак био је када је супруг Загорке Бунтхорнсаде, Немац, читао њене стихове на немачком језику, показујући да поезија не познаје границе и да лепа реч може да допре до свакога, без обзира на језик и порекло.

Своју љубав према поезији показали су и сами ученици, Мања Васић, Петар Миловановић и Павле Мијовић који су читали одабране песме на српском језику и тиме допринели топлој и непосредној атмосфери сусрета.

У разговору са ученицима било је речи и о Загоркиним сусретима са читаоцима и љубитељима српске књижевности у Немачкој, Француској и другим земљама, као и о значају очувања матерњег језика и културе у дијаспори. Ивица Хорватић говорио је и о свом раду на очувању српског језика и културе међу децом у Швајцарској, о бројним књижевним сусретима које је организовао са српским писцима за децу, као и о учешћу у обнови школске библиотеке књигама на српском језику. Две приче, два искуства и један циљ – да српска реч и књига живе тамо где живе и наши људи.

Порука овогодишњег Међународног дана дечје књиге, чија је ауторка кипарска књижевница Елена Периклеус, инспирисала је децу да кроз бајке Ханса Кристијана Андерсена, разговор и креативни рад открију вредности као што су доброта, храброст и пријатељство.

Кроз радионицу „Башта прича у врту чуда“, наши мали „баштовани“ истраживали су свет прича, маште и стваралаштва, показујући како се љубав према књизи може неговати на креативан и занимљив начин.

„Свака прича је семе – и када се посади с љубављу, свет процвета!“

Ратко Младић (Божановићи, код Калиновика, 12. март 1943 — Хаг, 27. август 2026) био је југословенски и српски генерал. Командант Главног штаба Војске Републике Српске (1992—1995), а претходно генерал Југословенске народне армије. За време Рата у Хрватској и Рата у Босни и Херцеговини, командовао је низом кључних војних операција.

Младић је прво распоређен у 3. армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, где је са чином потпоручника командовао водом 89. пешадијског пука. Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одељењу за оперативну наставу у команди гарнизона Скопље. Затим је постављен на положај команданта 39. пјешадијске бригаде у Штипу.

Године 1991. налазио се на дужности помоћника команданта 52. (приштинског) корпуса на Косову и Метохији. Убрзо након његовог именовања, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су вођена између хрватских паравојних снага и ЈНА, у време распада Југославије, па је крајем јуна прекомандован у Книн на место команданта 9. корпуса ЈНА.

У време изласка ЈНА из Босне и Херцеговине, као Србин из БиХ приступио је новоформираној Војсци Републике Српске. На дужност начелника Главног штаба Војске Републике Српске постављен је у мају 1992. и на тој дужности је остао до децембра 1996. године.

Народна библиотека у Јагодини ће у наредном периоду одржати посебно вече посвећено лику и делу легендарног генерала.

Полазећи од савремених тенденција у библиотекарству који подразумевају активно присуство библиотека у дигиталном окружењу и прилагођавање садржаја навикама корисника, аутори пројекта су донели одлуку да изложбу пренесу на друштвене мреже и понуде је корисницима у дигиталној форми. За припрему и монтирање кратких прича различитих тема о старој Јагодини и јагодинској историји послужило је предавање јагодинског уваженог професора историје, Нинослава Станојловића, које је одржао у библиотеци поводом обележавања јубилеја 175 година од оснивања Читалишта у Јагодини 1851. године.

Библиотека је до фебруара 2026. године користила искључиво Фејсбук, док је почетком фебруара ове године отворен званични Инстаграм налог, са циљем промоције библиотечких програма и дигиталне изложбе. Почетком маја покренут је и ТикТок налог на коме су објављивани садржаји дигиталне изложбе, као и видео сегменти предавања о старој Јагодини и знаменитим Јагодинцима.

Током тог процеса пројекту су се придружили и дали велики допринос библиотекари Катарина Младеновић, Тања Милошевић и Александра Стаменковић.

Резултати нису изостали. Упркос релативно малом броју пратилаца, укупно 743 до овог тренутка, неке објаве на ТикТоку остваривале су више од 23.000 прегледа и значајан број коментара, што указује на висок ниво интеракције са корисницима. Тренутно је на страници библиотеке објављено 15 прича о Јагодини и Јагодинцима, које је погледало 112.300 корисника ТикТока, њих 3.600 је рекло да им се објаве свиђају, 81 корисник је коментарисао, а 945 је поделило причу са другим корисницима ове мреже. Посебно задовољство нам, осим интересовања и броја прегледа, чине позитивни кометари, углавном наших суграђана, Јагодинаца, корисника ТикТока.

Највише прегледа на овој мрежи – која је тренутно најактуелнија – имају приче: Како је изгледала Јагодина након одласка Турака 1833. године – 23.300 прегледа, Прва фотографија Јагодине – 22.700 прегледа и прича о Николи Милићу са изложбе о знаменитим Јагодинцима – 19.000 прегледа.

Занимљиво је истаћи да садржаје наше библиотеке испратило 99% корисника ТикТока који званично не прате нашу страницу, да је сваки видео клип погледало више мушкараца од жена (59% мушкараца и 41% жена), да садржаје највише гледају млади од 25 до 34 године (укупно 24,3%), и да је највише прегледа из Србије (83%), САД-а (3,1%), Босне и Херцеговине (2,2%), Македоније, Аустрије, Швајцарске, Немачке, Хрватске и Грчке.

Број пратилаца на Инстаграму је много већи него на ТикТоку, 1.724 пратилаца, а према статистици ове платформе, садржаје о локалној историји видело је 70,6% корисника који нису пратиоци странице, док је 29,4% прегледа дошло од постојећих пратилаца. Најгледанија је прича: Прва фотографија Јагодине – 36.861 преглед, Како је изгледала Јагодине након доласка Турака 1833. године – 33.863 прегледа и прича са изложбе о Јагодинцу Сретку Дивљану – 4.681 преглед. Као и на ТикТоку, наше садржаје на Инстаграму највише гледају млади старосне доби од 25 до 34 године (30,4%), више мушкараца, него жена (59,7% мушкараца и 40,3% жена) и највише је прегледа из Србије (81,1%), затим из Немачке, Швајцарске , Француске, Аустрије, Босне и Херцеговине итд.

Искуство Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ показује да установе културе не треба да се плаше друштвених мрежа, ваћ да их искористе као моћне алате за промоцију активности и значајан простор за савремену интерпретацију и популаризацију културне баштине, нарочито међу млађим генерацијама. Тако библиотеке могу успешно повезати своју традиционалну улогу чувара културног и локалног наслеђа са захтевима дигиталног доба.

Позивамо вас да посетите Инстаграм и ТикТок странице Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ у Јагодини, јер ћете, осим наведених прича са највећим бројем прегледа, моћи да сазнате још много занимњивих прича о Јагодинцима и јагодинској историји. Такође, планирамо да у сарадњи са професором Ниносланом Станојловићем наставимо да вам причамо о нашем граду кроз пројекат „Јагодинске ТикТок приче“.

Видимо се ускоро са новим причама и „Јагодинским ТикТок причама“.