Својеврстан симбол Јагодине представља и Ђурђево брдо. На њему је, како тврди Феликс Каниц, био први римски кастел, и прва црквица коју је, према неким изворима, саградио деспот Ђурађ Бранковић.
Почетком прошлог века, син циганског кнеза Атанасија Ивановића Арачлије, Стеван Ивановић, завештао је своје имање, звано арачлијски поток на Ђурђевом брду Општини Јагодине.
Атанасије Ивановић, познатији као Таса Арачлија (1801-1896), цигански арачлија, рођен је у Јагодини. Школовао се у свом родном граду. Једно време боравио је у Нишу, а затим уз препоруку Аврама Петронијевића отишао је у Цариград и служио као гаваз код руског посланика на Порти. У Цариграду је научио руски, турски и грчки што му је касније помогло да се нађе у служби руског посланика у Београду, као царски курир. Као присталица Карађорђевића, постављен је 1842. године за циганског арачлију. Остао је у служби до 1854. године када долази до укидања арачилука. Исте године, постављен је за помоћника Начелства округа ћупријског. После Светоандрејске скупштине у време местозаступника Стевче Михаловића, бива отпуштен из службе и пензионисан. Остатак живота проводи у Јагодини до 1889. године када умире његова жена и он се сели у Београд, где умире 1896. године. Сахрањен је у Јагодини.
Његов син Стеван завештао је своје имање на Ђурђевом брду Општини вароши Јагодине, под условом да се на њему направи јавни парк. Уговор је закључен 1902. године. Општина је одржала обећање, па је 1904. године, уредила парк и подигла Летњи павиљон, који је после више реконструкција добио облик кафане „Ловачки ресторан“. Исте године, на улазу у Арачлијски поток подигнута је чесма на којој се налази плоча са текстом „Благодарна општина Јагодинска,1904. дародавцу Стеви А. Ивановићу, за успомену покојних Оца Атанасија Ивановића-Арачлије, Мајке Софије, и брата Пере и сестре Јелене“.Овај парк је називан и ђачким парком, јер су га свакодневно посећивали гимназијалци и учитељци. Касније су радници успоставили традицију првомајског уранка на Ђурђевом брду.
