Можда и није било потребе да се напише овај текст. Можда сам само могао да констатујем да сврху библиотека не треба објашњавати. Да онај ко зна чему служе храмови књиге то зна и без текстова у новинама. А да онај коме сврха библиотека није јасна, неће то знати ни после хиљаду стручних и аргументованих објашњења.
Ипак, хвала Богу, стварност није црно-бела, и увек постоји она градација која дели екстреме, која стоји између „знам“ и „не знам“, између „верујем“ и „не верујем“, и између „јесте“ и „није“.
Та градација, то валерско степениште заправо и даје животу лепоту и разноликост.
Тако је и са библиотекама и са корисницима. Онима, дакле, који поштују институцију библиотеке, али, збуњени темпом и свим димензијама савременог живота почињу да заборављају чему библиотеке служе посвећен је овај текст.
Kренимо од, а одакле бисмо иначе, лепе књижевности. Верујте на реч, а и проверите читајући: читање је лек од свакодневице, страст и љубав, бесплатно путовање и живљење занимљивијег живота. Читање је најплеменитија забава и најквалитетније време посвећено себи и својој души.
Библиотека је и место сусрета оног малог, али одабраног племена љубитеља и стваралаца књига. Место окупљања племена које помало подсећа на осиротелу аристократију у чијим очима, ако пажљиво погледате, можете видети све те широке просторе које су те духовне аристократе, читајући, походили. Свако књижевно сусретање је тако гозба дуже после које се, на тренутак бар, учини да живот ипак има смисла.
Дечија одељења у библиотекама су нетипичне библиотечке просторије. Често у њима не влада она посвећена тишина, али се баш тако, на изглед неприметно, кроз игру и грају, и деца увлаче у свет других могућности, у свет књиге из кога, можете се кладити, неће изаћи до краја живота.
Постоји у библиотеци и део у коме нема много места за сентименталност, где су текстови књига егзактни и проверљиви. Ту се окупља неки млади свет, коме се младост, пак, не види увек на лицу. Ученици и студенти на одељењима стручне књиге млади су по годинама, али и њихови сапутници са тих одељења – углавном научници и професори – млади су по неугаслој жеђи за знањем. И њима је библиотека уточиште и место у коме се осећају као код куће.
Суочавање са изазовима савремености библиотеке дочекују спремно. Сетите се да је и само Његово величанство Интернет, у ствари, једна велика библиотека. Тако су данас и реалне библиотеке на првој линији фронта према јефтинијем, бржем и практичнијем, а безграничном океану виртуелних, електронских информација. Уз стручно упутство библиотекара, коришћење интернет информацијских извора испуњава своју сврху проширења знања, а као и пре неколико векова када су кориснике обучавале за коришћење штампаних медија, библиотеке данас поново имају просветитељску улогу.
Свакога дана, дакле, пролазите поред обале бескрајног информацијског космоса, али и поред тихе луке у којој можете лечити душу. Ако никада не закорачите у те просторе, расипнички лишавате свој живот лепоте, знања и смисла.
