Možda i nije bilo potrebe da se napiše ovaj tekst. Možda sam samo mogao da konstatujem da svrhu biblioteka ne treba objašnjavati. Da onaj ko zna čemu služe hramovi knjige to zna i bez tekstova u novinama. A da onaj kome svrha biblioteka nije jasna, neće to znati ni posle hiljadu stručnih i argumentovanih objašnjenja.
Ipak, hvala Bogu, stvarnost nije crno-bela, i uvek postoji ona gradacija koja deli ekstreme, koja stoji između „znam“ i „ne znam“, između „verujem“ i „ne verujem“, i između „jeste“ i „nije“.
Ta gradacija, to valersko stepenište zapravo i daje životu lepotu i raznolikost.
Tako je i sa bibliotekama i sa korisnicima. Onima, dakle, koji poštuju instituciju biblioteke, ali, zbunjeni tempom i svim dimenzijama savremenog života počinju da zaboravljaju čemu biblioteke služe posvećen je ovaj tekst.
Krenimo od, a odakle bismo inače, lepe književnosti. Verujte na reč, a i proverite čitajući: čitanje je lek od svakodnevice, strast i ljubav, besplatno putovanje i življenje zanimljivijeg života. Čitanje je najplemenitija zabava i najkvalitetnije vreme posvećeno sebi i svojoj duši.
Biblioteka je i mesto susreta onog malog, ali odabranog plemena ljubitelja i stvaralaca knjiga. Mesto okupljanja plemena koje pomalo podseća na osirotelu aristokratiju u čijim očima, ako pažljivo pogledate, možete videti sve te široke prostore koje su te duhovne aristokrate, čitajući, pohodili. Svako književno susretanje je tako gozba duže posle koje se, na trenutak bar, učini da život ipak ima smisla.
Dečija odeljenja u bibliotekama su netipične bibliotečke prostorije. Često u njima ne vlada ona posvećena tišina, ali se baš tako, na izgled neprimetno, kroz igru i graju, i deca uvlače u svet drugih mogućnosti, u svet knjige iz koga, možete se kladiti, neće izaći do kraja života.
Postoji u biblioteci i deo u kome nema mnogo mesta za sentimentalnost, gde su tekstovi knjiga egzaktni i proverljivi. Tu se okuplja neki mladi svet, kome se mladost, pak, ne vidi uvek na licu. Učenici i studenti na odeljenjima stručne knjige mladi su po godinama, ali i njihovi saputnici sa tih odeljenja – uglavnom naučnici i profesori – mladi su po neugasloj žeđi za znanjem. I njima je biblioteka utočište i mesto u kome se osećaju kao kod kuće.
Suočavanje sa izazovima savremenosti biblioteke dočekuju spremno. Setite se da je i samo Njegovo veličanstvo Internet, u stvari, jedna velika biblioteka. Tako su danas i realne biblioteke na prvoj liniji fronta prema jeftinijem, bržem i praktičnijem, a bezgraničnom okeanu virtuelnih, elektronskih informacija. Uz stručno uputstvo bibliotekara, korišćenje internet informacijskih izvora ispunjava svoju svrhu proširenja znanja, a kao i pre nekoliko vekova kada su korisnike obučavale za korišćenje štampanih medija, biblioteke danas ponovo imaju prosvetiteljsku ulogu.
Svakoga dana, dakle, prolazite pored obale beskrajnog informacijskog kosmosa, ali i pored tihe luke u kojoj možete lečiti dušu. Ako nikada ne zakoračite u te prostore, rasipnički lišavate svoj život lepote, znanja i smisla.