Током протекле недеље у Јагодини је по 32. пут одржан Књижевни фестивал „Српско перо“ који организују Савет фестивала и Народна библиотека под покровитељством Града Јагодине и пријатеља ове реномиране манифестације. Тродневни фестивал понудио је богате програме и још једанпут потврдио да је реч о једном од најбољих књижевних фестивала у земљи и једној од најугледнијих манифестација на подручју Поморавског округа.
Први дан – Пун погодак
- јуна 2017. године у Народној библиотеци Јагодине почео 32. Књижевни фестивал ,,Српско перо“ који се, по традицији, поводом Видовдана одржава у Јагодини у организацији Савета Фестивала и Народне библиотеке, а под покровитељством Скупштине Града Јагодине и проверених пријатеља фестивала.
После поздравне, речи 32. Фестивал званично је прогласио отвореним Милун Васић, уредник књижевно – уметничког програма Народне библиотеке и публициста, који је у кратком и ефектном излагању посебно нагласио да је одржавање једног оваквог Фестивала у материјалистичком друштву и срцу капиталистичке Европе где се готово нико не обазире на духовност и уметност прави подвиг што је и знак, како је рекао, да ће поезија и књижевност, као и уметност уопште, успети, као и увек до сада, да победе све недаће.
Потом су представљене четири нове књиге угледних јагодинских писаца – Раде Стефановић, Душана Аничића, Радивоја Ристића и Ненада Нешка Стефановића о којима су говорили Бајо Џаковић и Милун Васић.
Говорећи о збирци стихова ,,Цвеће и трње“ познате српске ( и јагодинске) песникиње Раде Стефановић, Џаковић је посебно запазио да и овом књигом једна од најугледнијих поморавских књижевница презентира оно по чему је и постала препознатљива у токовима савремене српске поезије с тим што, чини се, циклус ,,Трње“ на известан начин представља и освежење на њеном уметничком путу, посутом и цвећем и трњем, који траје, ево, дуже од пола века. Потом је Рада Стефановић прочитала песме из циклуса ,,Трње“.
Публицистичка књига ,,Како убити народ“ једног од најугледнијих новинара ТАНЈУГ-а и председника Клуба новинара Поморавља Душана Аничића, по речима, Баја Џаковића , јесте својеврсни незаборавник који би требало да има свака српска кућа и да га чува као икону јер ово и јесте литерарна икона недоба чији смо сведоци и актери. У књижи су ситематично презентиране изјаве белосветских моћника – од Џорџа Буша старијег, преко Вацлава Хавела до Бориса Јељцина, као и истакнутих домаћих личности – од Добрице Ћосића, преко Десанке Максимовића и Емире Кустурице до др Мире Марковић, др Зорана Ђинђића и Чедомира Јовановића које еклатантно говоре о агресији НАТО пакта на Србију, Слободану Милошевићу и свргавању једне власти, и то у већини случајева говором лажи, неправде и зла. Аничић је појаснио да је као новинар и специјални извештач са многих ,,врућих терена“ и лично присуствовао бројним драматичним догађајима и да је сматрао , једноставно, да се истина не сме прећутати.
У књизи песама јагодинског књижевника Радивоја Ристића ,,Песме о вину и љубави“ доминирају осећања човекољубља, љубави према отаџбини, завичају и породици, али и пићу богова – вину и, наравно, Жени. Милун Васић је подсетио да се Ристић већ дуго и успешно бави књижевним радом и да су и ове његове песме камичци мозаика који гарантује да ће поезија опстати. Потом се искусни књижевни зналац Радивоје Ристић представио са две песме за које је награђен аплаузима бројних посетилаца.
Милун Васић потом је говорио о другој књижи познатог рок – кантаутора и песника Ненада Нешка Стефановича ,,Пастув рокенрола“, али се више осврнуо на његову запажену рокерску каријеру где је посебно апострофирао чињеницу да се Нешко Стефановић годинама сматрао једним од најталентованијих соло гитариста на просторима екс Југославије. Бајо Џаковић је констатовао да ће ова сложена, кохерентна и успешна песничка књига недвосмислено бити и примећена и поздрављена у нашој шареноликој и бројној песничкој продукцији, а верификовати Нешка Стефановића у једног од најистакнутијих представника рок поезије са простора централне Србије. Стефановић је емотивно прочитао три песме од којих је највише аплауза изазвала она посвећена мајци – песникињи Ради, односно Радослави какво је и њено право име.
Видовданско вече
Друге фестивалске вечери одржано је традиционално Видовданско вече које се организује већ двадесетак година у оквиру гласовитог јагодинског фестивала, а поводом најзначајнијег српског духовног празника. Бројне посетиоце поздравио је домаћин вечери Миле Лазаревић, књижевник из Ћуприје , иначе председник Књижевне заједнице Удружења књижевника Србије за Поморавски округ са седиштем у Јагодини. Потом су се претставили пицси -превасходно чланови Удружења књижевника Србије, али и Књижевног клуба „Ђура Јакшић“ из Јагодине, Књижевног клуба „Душан Матић“ из Ћуприје и Књижевног клуба „Мирко Бањевић“ из Параћина, као и аутори који нису чланови ниједне од поменутих асоцијација.
Стихове ,кратку прозу и афоризме различите тематике, где је ипак доминирао Видовдан, читали су Рада Стефановић, Ђорђе Петковић, Борисав Бора Благојевић, Милка Ижогин, Миле Лазаревић, Драган Живадиновић Гиле, Мирјана Антић, Олга Манцић Лодика, Гордана Миљковић, Радивоје Ристић, Слободан Д. Станковић, Александар Добросављевић, Миомир Лакићевић, Бајо Џаковић, Синиша Цветковић, Бранислав Ђокић Кан, Мила Марковић, Зведана Милосављевић Пржић и Раде Милосављевић, некадашњи уредник Радио Јагодине, писац и публициста,који је и побрао највише аплауза прочитавши причу „Боем“ Сретка Дивљана из књиге „Кафана код парадокса“ која је посвећена легендарном песнику Драгану Глигоријевићу, Јари Лабуду.
Вече лауреата
На трећој, финалној вечери Фестивала коју је сугестивно водио Дејан Симић, новинар-уредник информативног портала Српско перо, уручене су књижевне награде. Како је ове године уведена и награда ,,Пергамент“, која се додељује за најбољу прву књигу на српском језику објављену у претходној години без обзира на жанр, а како су награде ,,Поморавски Орфеј“ и ,,Златни Орфеј“ поделила по два лауреата, на завршној вечери уручено је чак шест награда, што је највише у историји једне од најугледнијих и најпопуларнијих књижевних манифестација у земљи и једне од најзначајнијих културних манифестација које се одржавају на подручју Поморавског округа. Награде Фестивала – „Поморавски Орфеј“, „Пергамент“, „Српско перо“ и „Златни Орфеј“, иначе, састоје се од ( скромних ) новчаних износа и уникатних повеља које је дизајнирао Зоран Јевремовић, а лауреатима награда ,,Српско перо“ и ,,Пергамент“ припада и по једна уметничка слика, дар Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине.
Награда ,,Поморавски Орфеј“ додељује се од 2000. године ( у сарадњи са КЗ УКС-а за Поморавски округ) за најбољу књигу поморавских књижевника објављену у претходној години и до сада су је, поред осталих, освајали и Слободан Жикић, Бајо Џаковић, Мирослав Димитријевић, Живорад Ђорђевић, др Предраг Јашовић и други угледни књижевници. Ове године, једногласном одлуком жирија који су чинили Бајо Џаковић, као председник, и Мирослав Димитријевић и Слободан Жикић, као чланови, она је равноправно припала др Милети Марковићу, научном раднику и писцу из Јагодине који живи у Загребу и Милету Лазаревићу, књижевнику из Ћуприје. Награда се професору Марковићу додељује за књигу документарно – лирске прозе ,,Покушаји“ која говори о његовој породици, Јагодини, али и жртвама српског народа у Првом и Другом светском рату, као и НАТО бомбардовању и из ње исијава препознатљива Марковићева ерудиција, алтруизам и хуманизам.
Такође једногласном одлуком жирија иста награда додељена је и Милету Лазаревићу, књижевнику из Ћуприје, за књигу поезије, хаику стихова, кратке прозе и афоризама ,,Годови“ која на репрезентативан начин представља овог вредног књижевника, новинара и културног радника.
Награда ,,Пергамент“ се ове године додељује први пут са намером да, такође, постане традиционална. Жири који су сачињавали поморавски писци и новинари – Милан Јаковљевић, као председник, и Бајо Џаковић и Миле Лазаревић,као чланови, једногласно је одлучио да први лауреат постане Небојша Татомир из Јагодине, који као драматург живи у Београду, за роман ,,Анђелов додир“ објављен у издању ,,Прометеја“ из Новог Сада. У образложењу се каже да је реч о сложеној причи која покушава да одговори на нека ванвременска и исконска питања, изванредног драматуршког и наративног тока, писаној динамично и смислено, дозираним иронијским дискурсом и бајковитим елементима.
,,Српско перо“ је најстарија награда Фестивала по којој он и носи име. Од 1986. до 1992. године носила је назив ,,Мајско перо“, а од тада, на предлог млађих чланова Савета, назив је промењен у ,,Српско перо“. До сада су је, поред осталих, освајали и Драган Јовановић Данилов, Петар В. Арбутина, Невена Витошевић, др Дивна Вуксановић, Дејан Богојевић, Иван Лаловић, Дејан Алексић, Александар Жикић, Дамир Малешев и други угледни књижевници, а ове године једногласном одлуком жирија (Иван Лаловић, председник и Бајо Џаковић и Милан Јаковљевић, чланови) додељена је Андрији Стануловићу из Пирота за песму ,,Арканум“ која је на конкурс стигла под шифром ,,Кедар 89“. Реч је о песми софистициране и модерне визуре, сензибилној и ангажованој, орнаментисаној хуманизмом и жељом за бољим светом па се зато стиховима и тражи тајни лек, илити оружје, да се такав свет и оствари.
Награда ,,Златни Орфеј“ се од 2000. године додељује „за свевремени печат и трајно присуство у српској културној баштини“. До сада су је, поред осталих, освајали и академици Матија Бећковић и Адам Пуслојић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Ракитић, Срба Игњатовић, Драгомир Брајковић, Миљурко Вукадиновић, Иван Растегорац, Радомир Андрић, Петар Пајић и други репрезенти српске културе, а ове године, једногласном одлуком чланова Савета Фестивала одлучено је да је равноправно поделе Миодраг Петровић, књижевник и драмски уметник из Новог Сада, пореклом из Лоћике код Јагодине и Верољуб Вукашиновић, књижевник из Трстеника. У дужем образложењу, уз остало се каже, да Петровић има самосвојан и препознатљив лирски глас у савременој српској поезији који зрачи и модерним доживљајем света али почива и на сублимираним сећањима иманентним традиционалистичкој визури што потврђује и најновијом књигом песама ,,Луда“ изашлој из штампе пре неколико дана.
Верољуб Вукашиновић је, по мишљењу чланова Савета Фестивала, награду заслужио за наглашено топао и лирски приступ и песничко презентирање православља, светосавља, традиције и духовности уопште.
Награде су лауреатима уручили Бајо Џаковић, Милун Васић, Милан Јаковљевић, Миљурко Вукадиновић, Зоран Ћирић и Иван Лаловић, а славодобитници су се захвалили пригодним беседама и стиховима.
