У Народној библиотеци у Јагодини је јуче свечано отворен 32. књижевни фестивал “Српско перо”. Фестивал је надахнутом беседом отворио Милун Васић, члан Организационог одбора фестивала, а затим је одржана промоција нових књига јагодинских књижевника Раде Стефановић, Душана Аничића, Радивоја Ристића и Ненада Стефановића. О књигама јагодинских аутора је говорио Бајо Џаковић, уметнички директор фестивала.
Иначе, за 32 године, колико се фестивал одржава, на фестивалу “Српско перо” се окушало око 3.000 младих писаца до 35 година старости, са око 6.000 песама, прича, есеја и међужанровских остварења.
Награде „Српско перо“ су до сада отишле у Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ваљево, Куршумлију, Димитровград, Краљево, Земун, Јагодину, Ужице, Смедерево, Подгорицу, Сремску Митровицу, Чајетину, Бања Луку, Приједор, Мостар… На фестивалу се од 2000. године додељује и награда „Златни орфеј“, „За савремени печат и трајно присуство у српској културној баштини“, а међу онима који су је добили су Матија Бецковић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Ракитић, Петар Пајић, Слобода Жикић, Мирослав Димитријевић, Миљурко Вукадиновић…
Ове године је на конкурс за најбоље књижевно остварење младих писаца до 35 година на српском језику стигло преко сто песама, прича, есеја и међужанровских остварења из свих крајева Србије, али и Републике Српске, чиме је институција Конкурса једног од најпознатијих и најпопуларнијих књижевних фестивала још једанпут потврђена.
Жири у саставу Иван Лаловић, Бајо Џаковић и Милан Јаковљевић је, после детаљног ишчитавања и више консултација, донео једногласну одлуку да награду ,,Српско перо 2017“ понесе песма ,,Арканум“ Андрије Стануловића из Пирота, док су добитници „Златног орфеја“ за ову годину др Милета Марковић из Загреба и Миле Лазаревић из Ћуприје.
Жири је међу десет најуспешнијих књижевних остварења уврстио још једну песму Андрије Стануловића, као и радове песника и писаца из Београда, Бањалуке, Ниша, Јагодине, Параћина, Тополе и Панчева. Иако је реч о разнородним жанровима, сви ти радови еклатантно казују да је млада српска литература и даље у врху светских књижевних трендова па да за будућност српске литературе (барем када се ради о креативном и најважнијем делу) не треба бринути.
