БИБЛИОТЕКА И ГИМНАЗИЈА НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗАДАТКУ

Александра Петковић и Теодора Перић, ученице другог разреда јагодинске гимназије, провеле су данас занимљиво преподне у градској библиотеци. Настављајући праксу волонтирања, оне су обишле сва одељења библиотеке и, уз стручне коментаре колега сазнале нешто више о томе како је Народна библиотека у Јагодини постала центар наше локалне заједнице. Теодора и Александра су том приликом и присуствовале радионици коју је са јагодинским предшколцима водила Јасна Милошевић, а док су обилазиле одељење са серијским публикацијама, среле су се са групом јагодинских основношколаца који су се у пратњи својих наставница упознавали са богатим фондом серијских публикација на страном језику. Ипак, најзахтевнији, али и најлепши део посла традиционално је био на Одељењу за одрасле где су наше новопечене колегинице издавале књиге и члановима – који су у великом броју прошли кроз библиотеку – давале поуздане и корисне информације.
А ево и њихових утисака:
„Ево коначно наших утисака, заиста смо презадовољне. 🙂
Веома смо задовољне дружењем са запосленима у јагодинској библиотеци. Детаљније смо упознале свеукупан рад библиотеке и обишле сва одељења. Оно што нисмо знале и што већина нас не зна јесте да библиотека не подразумева само издавање књига,већ и рад са децом, решавање финансијских проблема, као и рад на разним пројектима.
Посета Завичајном одељењу је била најзанимљивија. Госпођа Нада, која иначе ради и као уредник једне ФБ странице („Јагодина у објективу“), нам је показала ретке књиге из 18. века које су и најстарије књиге у библиотеци. Такође, веома нам је интересантно било и дружење са запосленима на Одељењу за одрасле и издавање књига.
Оно што поручујемо свима, поготово нашим вршњацима, јесте да се може живети и без интернета – наши преци су преживљавали и без лајкова на Инстаграму – али живот не може бити нормалан без књига и читања, без осећаја да читањем машташ о неком новом свету где је све могуће, где не постоје лајкови или смајлићи да изразе наше емоције.
Интернет чини наш живот брзим… Зашто бисмо то желели? Зар није лепше упустити се у свет маште и снова читањем књига?!“