Учиш лекцију из историје и баш ти је тешко да запамтиш све детаље – имена, датуме, називе места и битака. чак и када успеш да запамтиш, сутрадан када учиш нову лекцију, ново градиво ти се помеша са старим и сваки пут мораш из почетка. Када прође тест, не сећаш се више ниједног датума и места.
На интернету се може проначи пуно корисних савета за учење. Углавном се истиче значај (1) стварања повољних услова за учење ( удобан кутак за учење, миран и тих, учење у приближно исто доба дана…) (2) концентрисаног читања лекције са разумевањем, (3) прављења кратих пауза након пређених целина, (4) организације и планирања учења (подела градива на мање целине, планирање времена за учење и преслишавање), (5) подвлачење најважнијих делова текста, (6) прављење резимеа lекције.
Сваки од ових савета је добар и користан и можда ћемо неком другом приликом више говорити о њима. Сада ћемо пак говорити о једној корисној и занимљивој методи учења – ткз. појмовним мапама или мапама ума.
Приликом учења, најважније је препознати суштину текста – а то значи кључне појмове и односе међу њима. Па тако, у реченицама: „Због Бугарског проглашњења уједињења два дела 1885. године, краљ Милана започиње рат против Бугарске и бива поражен у борби код реке Сливнице. Због пораза, 1888. године, краљ Милан пристаје на демократски устав, и 1889. абдицира у корист сина Александра“, најважнији подаци се односе на догађаје који су предходили Милановом абдицирању, и на временске одреднице када су се догађаји одиграли и где. Па тако, можемо се одлучити да главне догађаје подвлачимо црвеном бојом, имена људи и места плавом а датуме и године зеленом. За потпуно разумевање ове реченице и места овог догађаја у низу других, морамо знати претходне догађаје и шири контекст а то су пре свега Бугараске политичке тежње и вишеструки покушаји доношења устава у Србији који би смањио власт краља, а појачао значај народне скупштине.
Подвлачењем најважнијих речи показујемо разумевање суштине текста. Да би се квалитетно подвлачило, потребно је текст разумети а потребно је имати и ширу слику (познавати догађаје који су претходили и походили конкретан догађај). Ипак, подвлачење није увек довољно јер оно не обезбеђује разумевање односа између најважнијих догађаја, датума и имена. Реченица је линеарна а догађаји које реченица описује имају више нивоа – ко је учествовао, када и зашто се нешто догодило. Стога приказивање у простору – на мапи или шеми може олакшати разумевање и учење.
Како се праве појмовне мапе? Мапа може бити нешто што правиш током учења а може бити показатељ онога штои си већ научио – начин да се преслишаш и провериш своје знање и разумевање. Предуслов је да си текст прочитао, разумео и да си из њега издвојио најважније појмове – догађаје, имена, датуме… Следећи корак је да те појмове представиш на већем папиру, сродне или блиске појмове ћеш распоредити у исти део простора, можеш направити и мини хијерархију појмова – како би показао главне и специфичније појмове њихово разграњавање и сл.
Можеш се одлучити за различите начине приказивања, слични појмови могу бити истих боја, величина слова такође може указивати на важност и значај тог појма у односу на друге. Поред речи, појмове можеш приказивати и сличицама или симболима. Јако је важно да повезаност појмова јасно представиш: стрелицама различитих боја праваца или другим симболима. На линијама можеш и описивати природу везе међу појмовима (на пример: А је узрок Б, Б је подрврста А, Б је елемент или фаза процеса А).
У наставку приказујемо неколико појмовних мапа (Слика 1 – основне чињенице о саставу и значају крви; Слика 2 – о употреби паст симпле тенсе у енглеском језику; Слика 3 – о култури, историји, и модерној држави Египт) и истовремено вас позивамо да савете искористите при учењу следеће лекције. Пошаљите нам своју мапу (иванавулиц89@гмаил.цом) а ми ћемо објавити најбоље и најкреативније приказе лекција. Срећно!
