Сеоска библиотека „Отворена књига“ у селу Главинци, 15. августа 2015. године је прославила своју крсну славу Светог Архиђакона Стефана уз присуство бројних мештана и гостију. Славу заједно са библиотекарком Ружицом Поповић прослављају и деца која живе у селу и користе услуге библиотеке, па тако већ пету годину заредом припремају пригодан програм тим поводом.
У 11 сати су сви кренули у сеоску цркву где су заједно са свештеником пресекли славски колач, а након тога је уприличен пригодан културно – уметнички програм. Том приликом је свој рад о сеској библиотеци у Главинцима, под називом ПРОТИВ НЕЗНАЊА прочитала Анђела Петровић из Главинаца, студенткиња књижевности на Филошком факултету Унивезитета у Крагујевцу. Преносимо вам њено занимљиво премишљање великој улози библиотке.
ПРОТИВ(У) НЕЗНАЊА
Чамиле су дуго заборављене, напуштене, неважне и безначајне. На полуискривљеним, оштећеним полицама чија се, некад ведра боја, назирала само у траговима. На хрпама без реда и броја, у тами, скупљале прашину и патину заборава. Живот се одвијао негде другде, а све записано и утиснуто на пожутелој хартији, чекало је поновно откриће.
То је била судбина наше мале библиотеке. А онда су упорни и паметни поново одшкринули врата те богате ризнице знања.
Вратили јој светлост, дечији жагор, оживели слике и успомене наше мале, велике, најлепше „баште сљезове боје“.
Оживеше опет наши пријатељи: Мали Принц, Пољар Лијан, Капетан Немо, Ахмед Нурудин,…
Случајни или намерни посетиоци задржани у времену, у лепом кутку мира, сазнања и мудрости. Случајни или намерни Ми, у потрази за самом авантуром и узбуђењем отварања и прелиставања књиге. Наилазимо на подвучене пасусе које је неко паметнији већ истражио, те је корак испред нас, на белешке на маргинама, и на мирис, божанствени, јединствени мирис књиге, неупоредив, непоновљив.
Чека нас сваког дана насмејано лице наше библиотекарке. Обавља један од најлепших послова на свету. Окружена књигама, пријатељима старим неколико векова, децом и смехом. Додирује корице књига као да их милује, са страхом да их не повреди, окреће се у потрази за најповољнијим, најсветлијим местом у просторији с којег ће бити уочљиве, тражене и прочитане.
Она зна да је човек биће од речи и да ће оне изгубити лепоту без читања. Она зна да оно што смо данас и оно што ћемо постати за пет, десет или више година зависи од књига које ћемо држати у рукама. Љубав према књизи треба стећи, научити и гајити.
Зато, наше књиге више не спавају на полицама, оне се крећу, круже међу људима, о њима се говори, из њих се учи, из њих се расте.
„Ономе ко има библиотеку и врт“, рекао је Цицерон, „није потребно ништа више“.
„Замишљам рај као библиотеку“, тврдио је Борхес.
Зато, драги мали и велики људи, уживајте у томе, растите и развијајте се уз лепе речи.
Анђела Петровић
