Протеклог викенда у Јагодини је, поводом Видовдана, по 29. пут одржан традиционални књижевни фестивал ,,Српско перо” који ужива завидан реноме у српским (и не само српским) књижевним круговима и још једанпут, без обзира на кризна времена, захваљујући умешности организатора – Савету Фестивала и Народној библоитеци ,,Радуислав Никчевић”, као и несебичној помоћи Града Јагодине, без обзира на редукована средства, успео да потврди своју аутентичност и популатност у српским (и не само српским) књижевним круговима.
,,ВИДОВДАНСКО ПОСЕЛО”
После најаве Снежане Нене Вулић, уреднице уметничког и књижевног програма Народне библиотеке Јагодине која е нагласила славу и значај ,,Српског пера”, 29. Фестивал званично је прогласио отвореним познати јагодински књижевник и рок кантаутор Предраг Пеца Стефановић, који је у свом излагању истакао да је овај Фестивал јединствен, барем у овом делу Европе, што на равноправан начин вреднује све књижевне жанрове, што је први Фестивал свесрпског карактера на који се јављају млади писци до 35 година старости из свих делова Србије, али и Црне Горе, Републике Српске, осталих делова бивше СФР Југославије, као и читаве Европе, па и Америке, Аустралије итд, што упућује да ће у неким бољим временима ,,Српско перо” постати незванично (а можда и званично) првенство Европе у конуренцији младих писаца, али да се додељују и друге значајне награде (,,Поморавски Орфеј”, ,,Златни Орфеј”), организују округли столови, књижевни портрети и промоције нових књига а Фестивал већ готово три деценије има и сопствену и запажену издавачку делатност која садржи већ око стотину наслова.
Потом је Нена Вулић најавила промоцију најновије Стефановићеве књиге ,,Ни човек ни птица” чији је издавач Народна библиотека ,,Радислав Никчевић”, подсетила на његов уметнички пут и прочитала завршни део рецензије угледног књижевника и новинара Слободана Жикића, а онда је Бајо Џаковић истакао да Стефановић од прве до ове (пете по реду књиге песама) држи основну поетску нит али да се из књиге у књигу дограђује тако да је ова, по његовим речима, најсвеобухватнија јер садржи и бунтовне, духовне, љубавне, елегичне, дескриптивне, битничке, контемплативне, интимне и рефлексивне стихове, уједначене мелодиозности, ритму и наглашеној рудиментарности, по чему је оформљена поетика Предрага Пеце Стефановића препознтљива у токовима савремене српске поезије, а а потом је аутор прочитао три (дуже) песме које су изазвале салву аплауза многобројних посетилаца ове одлично организоване вечери.
Онда је Миле Лазаревић, председник УКС- за Поморавски круг, објаснио да се у оквиру Фестивала већ близу две деценије одржава ,,Видовданско посело”, а затим су наступили познати поморавски писци Рада Стефановић, Предраг Јашовић, Борисав Бора Благојевић, Тони С. Стојановић, Ђорђе Петковић, Милка Ижогин, Војислав Трумпић, Бајо Џаковић, Слободан Јовановић Стубички, Гордана Љ. Миљковић, Пеца Стефановић, Миле Лазаревић, Миомир Лакћевић, Данило Банзић Горски, Радивоје Ристић, Душанка Драгосавац, Даринка Ђурић, Томислав Јовић Ћома и Ненад Стефановић.
,,ВЕЧЕ ЛАУРЕАТА”
Друго, финално, вече Фестивала, које је такође одржано у Народној библиотеци Јагодине, протекло је у саопштењима жирија и додели награда са ове значајне манифестације. Награда ,,Српско перо”, да подсетимо , додељује се од оснивања – 1986. године и све до 1992. носила је име ,,Мајско перо” када је на предлог млађих чланова Савета преименована у ,,Српско перо” и додељује се аутору најбоље песме, приче, есеја, међужанровског остварења или књижевног остварења било ког жанра оном аутору који ју је под шифром доставио на српском језику а није старији од 35. Награда ,,Поморавски Орфеј” додељује се за најбољу књигу књижевника са подручја Поморавског округа – чланова УКС-а објављену између две манифестације, а награда ,,Златни Орфеј” додељује се знаменитом аутору „за свевремени печат и трајно присуство у нашој националној баштини”.
Предраг Пеца Стефановић, књижевник и члан Савета Фестивала, прочитао је одлуку жирија (Слободан Жикић, Мирослав Димитријевић и Бајо Џаковић) који је једногласно одлучио да награду ,,Поморавски Орфеј” добије Зоран Трифуновић, књижевник из Параћина, за збирку песама ,,Пут” која се прошле године појавила у издању Подружнице Удружења књижевника Србије за Поморавски округ. Речено је да да ова књига, четврта по реду, представља поетски врхунац стваралаштва Зорана Труфуновића којим је он у потпуности доказао поетски дар и усавршио свој таленат и профилисао се као оригиналан песник – лирозоф, поета филозофске и лирске акцентуације који негује истовремено и певање и мишљење, стари песнички идеал. Награду му је уручио Миле Лазаревић, књижевник из Ћуприје председник УКС-а за Поморавље, а потом се лауреат захвалио спонтаном беседом и прочитао неколико песама.
Бајо Џаковић, књижевник и члан жирија ,,Српског пера” прочитао је записник жирија (сачињавали га још и мр Душан Стојковић, професор, књижевник и књижевни критичар и Милан Јаковљевић, професор, новинар и писац) и подсетио да је на овогодишњи Фестивал стигло стотинак песама, прича, есеја, игроказа и међужанровских остварења а жири већином гласова за најбоље књижевно остварење 29. Фестивала прогласио песму ,,Конфузна стања” Данијеле Богојевић, професорке енглеског језика , књижевнице и књижевног преводиоца из Ваљева коју је на конкурс послала под шифром ,,1979”. Реч је о песми писаној у постомодернистичком маниру која на маркантан начин оставља траг о (не)добу чији смо сведоци и актери, као и о самом аутору и свакако да ће бити и запажена и примећена и у ширим књижевнм круговима.
Образложење о награди ,,Златни Орфеј” (коју су ове године равноправно поделили Слободан Жикић, књижевник из Јагодине и Мирослав Димитријевић, књижевник из Параћина) саопштио је Миљурко Вукадиновић, књижевник и уредник трибине ,,Француска 7” УКС-а у Београду, иначе дугогодишњи члан Савета Фестивала. Мр Вукадиновић је подсетио да се ,,Златни Орфеј” додељује од 2000. године, прочитао имена досадашњих лауреата, заједно са најновијима и утврдио да их има укупно 17 који су, несумњиво, репрезенти савремене српске поезије, али да двојица више, на жалост, нису међу живима (Слободан Ракитић и Драгомир Брајковић).
Притом је констатовао да ова награда има најпосебнију књижевну формулацију за коју се зна на овим просторима (обично се каже ,,за животно дело” и слично), а и да сам назив убедљиво говори о природи и значају ове угледне награде. Миљурко Вукадиновић изразио је задовољство што ове године гласовита награда одлази у руке двојице познатих књижевника из ове, како је рекао, изразито књижевне зоне и потом говорио о овогодишњим лауреатима и њиховом књижевнм уметничком путу. За Жикића је посебно истакао да га целога живота краси будно и оштро око, а за Димитријевића да је реч о једном од најпродуктивнијих писаца данашњице и да готово да и нема књижевног жанра у коме се није успешно огледао, мада, наравно, предњачи поезија. Прочитан је и текст захвалности Слободана Жикића, као и његови и стихови Димитријевића, а Милан Јаковљевић, председник Савета Фестивала уручио је награду (све се састоје од уникатних повеља и новчаног износа) Слободану Жикићу, Бајо Џаковић, уметнички директор Фестивала Мирославу Димитријевићу, док је Јаковљевић уручио вредно ликовно дело (дар Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине – провереног пријатеља Фестивала) Миљурку Вукадиновићу – за дугогодишњу и успешну сарадњу.
И овогодишњи Фестивал изазвао је више него солидну рецепцију у медијима (од РТС-а, ,,Вечерњих новости” и ТАЊУГ-а, преко ,,Новог пута”, ТВ Јагодине и других електронских и штампаних медија – све до бројних сајтова) па се и ове године потврдило да су чврста и јасна уређивачка концепција, традиција и уигран тим, као и бројни сарадници – ентузијасти из готово целе земље , као и стална и несебична подршка Града Јагодине – највећи капитал ове гласовите манифестације која се сматра једном од најугледњих у Србији, барем када је о књижевности реч.
Фото: А. Добросављевић
Преузето са портала Нови пут
