Поводом манифестације Месец књиге у Народној библиотеци 28.10.2013. године одржано је предавање посвећено великом и значајном јубилеју – обележавању 17 векова Миланског едикта.О Kонстантину Великом и Едикту о толеранцији вера, говорио је професор на Kатедри за етику, Православног богословског факултета у Београду и уредник црквеног радиа Слово Љубве, мр Вукашин Милићевић. Нема владара у читавој историји који је више заслужио да га називају Великим, од Kонстантина Великог. Није то ни Фридрих, ни Kарло, ни Александар, чак ни Kатарина. Kонстантин Велики је за свега 15 година донео две значајне одлуке које су измениле судбину читаве цивилизације. Прва је признавање хришћанства, чиме престају прогони хришћана у Царству, који су, једва генерацију пре њега били бруталнији од било ког прогона пре или после тога. Доношењем Едикта о толеранцији вера, такозваног Миланског едикта, 313. године, дозвољено је јавно исповедање хришћанства. Друга одлука је била да се главни град Царства,премести из Рима у нови главни град, који је изграђен на месту старог Византа и који ће наредних 11 векова бити познат под именом Kонстантинов град и бити носилац православног исповедања хришћанства.Ове две одлуке, као и последице које су произвеле чине га једним од најутицајнијих личности у историји. По много чему јединствен, овај рановизантијски владар имао је пресудну улогу у равтитку историје човечанства.
