Хајдук Вељков конак у Јагодини, највероватније, потиче с краја XVIII или почетком XIX века. У старој Јагодини у овом периоду насеља су се формирала око Цариградског друма. Конак је био једина сачувана грађевина типична за нашу архитектуру из тог периода,грађена у балканско-оријентално стилу. Према овдашњој легенди, Хајдук Вељко Петровић је ову грађевину освојио у двобоју са Турчином, који је био њен први власник. У кући је живела једна од бројних јунакових љубавница, а он је ту коначио када је, идући из битке у битку, пролазио кроз Јагодину.
Конак као типична грађевина за архитектуру тог периода оликовао се дубоким стрехама испод које су прозори. Високо приземље, најчешће зидано од камена са малим прозорима. Високи димњаци, низак кров на четири воде прекривен ћеремидом, пространа башта пуна зеленила. Фасаде су малтерисане и кречене. Зграда је најчешће имала и спрат, мада се не ретко срећу и само приземне зграде. Приземље је обично било пространо и чиниле су га две просторије.
Ова тошна гарађевина балканско-оријенталног типа, налазила се преко пута Окружног суда, срушена је у лето 1999. године, након велике поплаве, која јој је задала последњи ударац. Елаборат за конзерваторско рестаураторске радове Хајдук Вељковог конака је урађен 1967. године, али, нажалост никада није спроведен у дело.
