„Дозволите ми да вас пре свега поздравим у име вашег домаћина Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ у Јагодини и да вам пожелим добродошлицу на ову нашу малу свечаност поводом великог догађаја, поводом 157. рођендана наше библиотеке.
Сваког јутра када стигнемо на посао, уз прву јутарњу кафу, волели смо да прелиставамо Политику, посебно ону „културну страну“. Куповали смо једну, највише две Политике, у зависности колико су нам општинске власти биле наклоњене – а нас петнаестак. И тако јутрима.А онда је једног дана неко у библиотеку унео петнаестак компјутера. Јутрима су са 15 великих екрана светлели културни додаци наше Политике. Једног сасвим обичног јутра 4. јануара 2008. године, сада већ са 23 велика екрана светлела је вест следеће садржине:
Компанија Сонy представила је нову верзију свог уређаја названог читач дигиталне књиге (Реадер дигитал боок). То је модел ПРС-505, а моћи ће да се наручи на веб локацији Сонy Стyле. По цени од 300 долара купци ће добити справу величине књиге у којој може да се чува до 160 електронских књига. Реадер дигитал боок ће се испоручивати у сребрној или сивој боји. Крисницима који први пут користе Читач дигиталне књиге омогућиће се да у мрежној продавници Сонy цоннецт бесплатно преузму 100 књига познатих класика светске књижевности, укључујући драме Вилијама Шекспира и романе Џејн Остин. У каталогу се налази преко 20.000 електронских књига…
Поштована господо, ви сада мислите да је нас библиотекаре уплашила ова вест, да смо се уплашили за наше вољене књиге од хартије и да ћемо се опирати дигиталним књигама и читачима дигиталних књига.
Да вас подсетим, поштована господо, да је у Угариту, некада развијеној држави на источној обали Средоземног мора у 14. веку пре нове ере постојала богата краљевска библиотека у којој је пронађено медицинско дело у коме се расправља о болестима.
Подсетићу вас и на Сумерску Асурбанипалову библиотеку у чијим је рушевинама пронађено 10-так хиљада глинених плочица, да су Сумерци имали каталоге у својим библиотекама и да су свог библиотекара звали ЧОВЕК НАПИСАНИХ ПЛОЧИЦА. Поштовани пријатељи, да није било библиотеке цара Асурбанипала никада не бисмо читали Еп о Гилгамешу, никада не бисмо могли ни да помислимо да су људе између 13. и 21. века пре нове ере мучила иста питања као нас данас: питање пријатељства, питање вечног живота, питање младости, судбина мртвих душа…
Библиотеке чувају људско знање написано на свим материјалима: глиненим плочицама, тканинама, папирусу, хартији…Данас су људи измислили нови материјал за чување људског знања – дигитални материјал.
Треба ли да вас подсетим: библиотеке љубоморно чувају људско знање написано на свим материјалима!
Поштована господо, ви сада знате да нас библиотекаре није уплашила вест из Политике од 4. јануара 2008. године, да се нисмо уплашили за наше вољене књиге од папира, да се нећемо опирати дигиталним књигама и читачима дигиталних књига.
Библиотеке су спој традиционалног и модерног, зато постоје толико дуго, зато се најбрже прилагођавају модерним технологијама, зато су у својим фондовима сачувале целокупно људско цивилизацијско знање. Цивилизације које нису имале писану реч и библиотеке које ту писану реч нису чувале, нису остале запамћене. Остали су упамћени само они велики народи који су генерацијама записивали.Писање је средство очувања цивилизацијских, научних и културних вредности.
Данас библиотеке имају пред собом велики задатак. Да дигитализују памет свога народа, да дигитализују историју свога народа, да дигитализују културно наслеђе свога народа.
Данас библиотеке вредно раде, а неко ће некада говорити о томе као што ми данас говорисмо о Асурбанипаловој библиотеци.
Поштована господо, наш Свети Сава је говорио: „Народ који нема свога писама, својих књигописаца и својих књигољубаца, не може се назвати народом“. Овај народ, али и овај град имају своје књигописце и своје књигољупце. Ми, јагодински храм књиге, чувари знања и културног наслеђа нашега града, имамо обавезу, задовољство и част да данас, за свој Дан похвалимо и наградимо највеће јагодинске књигољупце у 2007, години.
Прво мале велике књигоњупце:
- Марина Тодоровић
- Теодора Јанићијевић
- Лука Перић
- Маја и Ана Ћупурдија
- Зорица Стојиновић
- Невен Манојловић
- Мирослава Терзић
- Вера Урошевић“
