ОСВЕЖЕЊЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕKЕ У ЈАГОДИНИ

Ових дана се наставља добра пракса летњих набавки нових наслова за Народну библиотеку у Јагодини. Најстарија градска установа културе је овога пута одлучила да, средствима оснивача, СГ Јагодине, своје чланове, али и све Јагодинце обрадује са 117 нових наслова у вредности од преко 200.000 динара.
У питању су тражени наслови за Дечије одељење и Одељење за одрасле, од којих ћемо овога пута издвојити већ одавно веома читане ауторе Џона Гришама и Сандру Браун, али и нове љубимце јагодинске читалачке публике Матијаса Едвардсона, Мадлин Мартин и Хуана Гомеса Хирада. Од домаћих аутора ту су нове књиге Весне Радусиновић, Синише Kовачевића и Дејана Стојиљковића.
Деци, али и родитељима, топло препоручујемо књигу „Ја, насилник“ италијанске ауторке Ђузи Паризи – књигу о, нажалост, актуелној теми вршњачког насиља, као и предивну књигу за љубитеље паса ауторке Анабел Грифин „Пси: илустровани водич кроз 100 предивних раса“.
Библиотека је у центру града, нове књиге су ту, ваше је само да свратите, осетите мирис нових књига и кренете у сопствену летњу авантуру.

ЈАГОДИНСКА БИБЛИОТЕКА ПРОСЛАВИЛА 115. РОЂЕНДАН

У присуству многобројних званица и пријатеља, Народна библиотека у Јагодини је 25. априла прославила дан свог оснивања. Наиме, крајем априла, сад већ давне 1909. године, краљ Петар I Карађорђевић је донео указ о оснивању јавне библиотеке у нашем граду, али и у још неким градовима у Србији – потврдивши и на тај начин место Србије у породици развијених европских земаља.
Прослава је одржана у пријатном амбијенту Парохијског дома Старе цркве у Јагодини који је био премали да прими велики број заинтересованих Јагодинаца. Окружени историјом, присутни су могли да чују обраћање директора Народне библиотеке у Јагодини, др Марка Бојића који је у надахнутом говору подсетио на почетке и значај најстарије установе културе у Поморавском округу, а затим и уручио захвалнице сарадницима Народне библиотеке у Јагодини, као и пригодне поклоне најредовнијим читаоцима библиотеке током 2023. године.
На прослави је промовисано и најновије издање Народне библиотеке у Јагодини, публикација “Јагодинска периодика од 1890. до 1945. године” аутора Наде Димитријевић, дипломираног библиотекара саветника и Нинослава Станојловића, професора историје.
О публикацији је, поред аутора, говорио и Жарко Војиновић, начелник одељења за библиографију Народне библиотеке Србије, који је у свом приказу подсетио на почетке периодике на српским просторима, али и подвукао значај оваквих ауторских подухвата за осветљавање понекад заборављених бисера завичајне историје. Нада Димитријевић је говорила о мотивима и разлозима за настанак ове публикације, као и о континуитету периодике на просторима Јагодине, док је Нинослав Станојловић, кроз низ занимљивих прича и анегдота присутне Јагодинце подсетио на наше суграђане који су стајали иза часописа који су излазили у наведеном периоду.

ВЕЛИKО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА „СРПСKУ KОНТРОВЕРЗИЈУ“

Пред препуном салом Народне библиотеке у Јагодини у уторак, 9. априла одржано је представљање књиге Владимира М. Ристића „Српска контроверзија“. О књизи је, поред аутора, говорио и рецензент и уредник књиге, дописни члан Македонске академије наука и уметности Венко Андоновски, док је одломке из књиге читао Петар Пеца Митић, познати јагодински глумац.
У свом излагању, аутор је говорио о мотивима за писање ове, највећим делом, породичне историје, али и о жељи да кроз ту историју прикаже и бурну историју српског народа на овим просторима. Осим о књизи, Ристић је говорио и о својим књижевним почецима и одрастању уз свог оца, чувеног јагодинског професора књижевности Мирослава Мику Ристића.
Професор Андоновски је започео анализом књижевне сцене у Србији, али и судбине мање познатих и признатих писаца. О књизи Владимира Ристића рекао је да је практично, у маниру руских класика, али и савремених тенденција, испричала историју Србије кроз сагу о две породице, историју која траје од турских времена до друге деценије 21. века. У свом занимљивом излагању, он је у једном тренутку повукао паралелу између Владимира Ристића и Kарла Попера – обојица, вероватно и не знајући ништа један о другоме – говоре исто: ако је ово око нас резултат целокупне историје људског рода, онда је та историја умногоме бесмислена.
Петар Пеца Митић је читањем одломака дочарао психу јунака која се често исказивала богатим, меким и топлим јужњачким дијалектом који је глумац, као и обично мајсторски, дочарао посетиоцима ове успешне књижевне промоције.
Да подсетимо, Владимир М. Ристић, син чувеног јагодинског професора књижевности Мике Ристића у професионалном смислу није пошао стопама свога оца. Рођен у Јагодини 1954. године, дипломирао је физику на Београдском универзитету, а на крагујевачком Природно-математичком факултету био редовни професор. Ипак, остварио је запажену списатељску каријеру, до сада објавивши збирку приповедака „Теодикеја“ и романе: „Пулсирање сенки“, „Небески бик“ и „Тајна танга“, као и једну књигу на енглеском која се бави филозофским темама „Зено анд Галилео“. Активан је у белетристичкој, стручној и културној периодици.