Пред препуном салом Народне библиотеке у Јагодини у уторак, 9. априла одржано је представљање књиге Владимира М. Ристића „Српска контроверзија“. О књизи је, поред аутора, говорио и рецензент и уредник књиге, дописни члан Македонске академије наука и уметности Венко Андоновски, док је одломке из књиге читао Петар Пеца Митић, познати јагодински глумац.
У свом излагању, аутор је говорио о мотивима за писање ове, највећим делом, породичне историје, али и о жељи да кроз ту историју прикаже и бурну историју српског народа на овим просторима. Осим о књизи, Ристић је говорио и о својим књижевним почецима и одрастању уз свог оца, чувеног јагодинског професора књижевности Мирослава Мику Ристића.
Професор Андоновски је започео анализом књижевне сцене у Србији, али и судбине мање познатих и признатих писаца. О књизи Владимира Ристића рекао је да је практично, у маниру руских класика, али и савремених тенденција, испричала историју Србије кроз сагу о две породице, историју која траје од турских времена до друге деценије 21. века. У свом занимљивом излагању, он је у једном тренутку повукао паралелу између Владимира Ристића и Kарла Попера – обојица, вероватно и не знајући ништа један о другоме – говоре исто: ако је ово око нас резултат целокупне историје људског рода, онда је та историја умногоме бесмислена.
Петар Пеца Митић је читањем одломака дочарао психу јунака која се често исказивала богатим, меким и топлим јужњачким дијалектом који је глумац, као и обично мајсторски, дочарао посетиоцима ове успешне књижевне промоције.
Да подсетимо, Владимир М. Ристић, син чувеног јагодинског професора књижевности Мике Ристића у професионалном смислу није пошао стопама свога оца. Рођен у Јагодини 1954. године, дипломирао је физику на Београдском универзитету, а на крагујевачком Природно-математичком факултету био редовни професор. Ипак, остварио је запажену списатељску каријеру, до сада објавивши збирку приповедака „Теодикеја“ и романе: „Пулсирање сенки“, „Небески бик“ и „Тајна танга“, као и једну књигу на енглеском која се бави филозофским темама „Зено анд Галилео“. Активан је у белетристичкој, стручној и културној периодици.
