Инспириши (се), ангажуј (се), омогући, повежи (се)

Милун Васић Вести

Библиотекарке Народне библиотеке “Радислав Никчевић” у Јагодини на 87. Светском библиотечком и информационом конгресу IFLA-e у Даблину, Републици Ирској

#WLIC2022

 ИФЛА – Светски конгрес библиотекара и информационих стручњака, након две године паузе и неодржавања због пандемије, одржан је ове године уживо у Међународном конгресном центру у Даблину у Републици Ирској 87. пут по реду. Конгрес је трајао од 26. до 29. јула ове године у организацији Међународне асоцијације библиотечких удружења и институција (World Library and Information Congress, International Association of Library Associations and Institutions) и националног удружења библиотекара Републике Ирске. Oдржан под слоганом „Сто хиљада пута добродошли!ˮ (Céad Míle Fáilte – a Hundred Thousand Welcomes!) а окупио је 1.934 физички присутних учесника, 493 онлајн учесника из 96 земаља света а реализован је уз помоћ више од 200 волонтера из различитих земаља.

Након две године паузе условљене пандемијом болести коју изазива корона вирус (COVID-19) и физичке спречености окупљања, више од 2.000 делегата из читавог света састало се ове године у Даблину како би у оквиру основне теме конгреса „Инспириши (се), ангажуј (се), омогући, повежи (се)ˮ (Inspire, Еngage, Enable, Connect) поделили најновија искуства и сазнања, изложили примере добре праксе и размотрили нове  трендове из домена библиотекарства.

Из Србије је ове године на Конгресу учествовало око десетак библиотечких стручњака из националних, специјалних и јавних библиотека међу којима  су биле и библиотекарке из јагодинске библиотеке. Народну библиотеку “Радислав Никчевић” у Јагодини су на овом конгресу представиле: Сузана Танасијевић, Ивана Пешић и Јелена Рајић, радовима на Постер сесији. Постер презентације библиотекара из Србије (Јагодина, Чачак, Лазаревац, Велико Градиште), привукле су велику пажњу и интересовање учесника овогодишњег IFLA конгреса у конкуренцији од 174 постера из различитих земаља света. Јагодинске библиотекарке су представиле рад своје библиотеке у оквиру два постер рада, током два радна дана  27. и 28. јула.

Ивана Пешић и Сузана Танасијевић представиле су рад на тему “Mobile village Library – via bicycle  against COVID-19“ (“Мобилна сеоска библиотека – бициклом против Ковид-19”). Тема овог рада је иновативна услуга сеоског библиотечког огранка у Селу Главинци који за циљ има пружање услуга сеоском становништву путем мобилне библиотеке уз помоћ бицикла а услед затварања због пандемије  и немогућности физичког доласка корисника у библиотеку. Током пандемије, сеоска библиотекарка је проширила услугу тако што  је  старије становнике села осим књигама и штампом снабдевала и основним животним намирницама и лековима.

Јелена Рајић представила је рад на тему ”Every Week is a Children’s Week – from Personal to Virtual and Vice Versa“ којим су приказани програми за децу креирани у јагодинској  Библиотеци. Посебан акценат у раду био је на програмима и едукативним радионицама посвећеним рециклажи, прављењу предмета са употребном сврхом у циљу промоције заштите животне средине и развијањa свести код деце за очување биодиверзитета.

Такође, библиотекарка Јелена Рајић је учествовала и у раду сесије News Literacy: Fighting Mis/Disinformation at Your Library, представљајући рад на тему “Genuine Librarians as a Shield between Fake Information and Library Patrons (Promotion of Critical Information Literacy)”. У овој сесији су учествовали библиотекари из различитих земаља света представљајући  библиотечке сервисе који се односе на борбу против лажних вести у њиховим локалним заједницама. Такође, било је речи и о томе како библиотекари едукују своје кориснике о методама и техникама за препознавање лажних вести на интернету, посебно у ери инфодемије.

Библиотекарке јагодинске библиотеке су учешће на Конгресу искористиле да осим рада у својим секцијама испрате и рад других секција и узму учешће у сесијама посвећеним различитим темама како би се обогатиле новим искуствима и сазнањима о најновијим трендовима у светском библиотекарству.

У оквиру сесије „Digital Skills On Fire Workshop“ где је председавајућа била Мирјана Нешић, руководилац Београдске политехнике – академије примењених техничких студија у Београду, јагодинске библиотекарке су учествовале у радионици где је фокус био на представљању бесплатних апликација и програма отвореног кода који омогућавају креирање дигиталног садржаја. Кроз интерактивну радионицу – учесници су учили како да креирају, користе и деле неке од мултимедијалних форми (промотивни видео, видео трејлер, кратка анимација..). Такође, учило се и о синтетичким медијским апликацијама које се користе за манипулацију аудиовизуелним садржајем, алатима који се користе за ширење дезинформација и стварање дубоких лажирања, као и о вештини за процену и проверу информација.

Такође библиотекарке су присуствовале и сесијама:

  • Connecting the Heads: “Bringing Together ideas and Experiences for Attaining SSA RD Initiatives” на којој је било речи о иницијативи за отворени приступ, ауторском праву и заговарању јавних библиотека.
  • „Read, Play, Learn – Safely! Inspiring Youth Services Librarians with Global Connections” на којој је било речи о промовисању читања и безбедности деце на интернету.

Боравак у Ирској, библиотекарке су искористиле да се упознају са културом, обичајима и лепотама ове земље која је између осталог напознатија и по заштити биодиверзитета a и богата је великим пространствима зелених површина, шума и паркова. Поред обавеза и учешће на Конгресу, јагодинске библиотекарке су искористиле да посете и различите културно-историјске знаменитости:

  • Националну библиотеку која јеоснована је Законом о музеју науке и уметности у Даблину 1877. Године. Библиотека је референтна библиотека и као такава не позајмљује књиге корисницима. Садржи велику количину ирског и сродног материјала који се може бесплатно прегледати: књиге, карте, рукописиe, музикалије, новине, периодична издања и фотографије. У колекције библиотеке спадају и материјали који су издали приватни и владини издавачи. Током 2005. године постала је аутономна културна институција.
  • Маршову библиотеку која је основана 1707. године од стране надбискупа Нарциса Марша и имала је тада само неколико наслова. Неки од њих су били ретки, а интересантно је то да је библиотека имала проблема са крађом на самом почетку по оснивању. У прве две деценије украдено је више од 1.000 књига. Како би се заштитили од крађе, библиотекари су направили три мале нише са вратима од жице у којима су се закључавале књиге. Уколико би читаоци хтели да прочитају неку од посебно вредних књигу, морали су да пристану на правило да буду закључани у ниши како не би побегли с књигом. Марш је била прва јавна библиотека у Ирској са концептом места где су људи могли слободну да уђу, да  позајме књигу а затим је и врате, што је у то време била новина.

Библиотека је и данас отворена и поседује изузетно значајне колекције рукописних и старих књига, насталих од 15. до 18. века. Већина ентеријера се није мењала већ више од 300 година а специфична атмосфера и архитектура здања привлаче посетиоце из читавог света.

  • Музеј књижевности Ирске – под ознаком МoLi, у знак почасти Molly Bloom je књижевни музеј у Даблину, основан 1919. године. Музеј је партнерство између Националне библиотеке Ирска и Универзитетa у Даблину. Садржи сталну збирку материјала везаних за Џејмса Џојса (Jamesa Joycea), укључујући и његову “Копију бр. 1” Уликса.
  • Тринити колеџ – најстарији je универзитет у Ирској. Основала га је Елизабета I, крајем 16. века и назвала га мајком нових универзитета. Од оснивања до данас је мењао локације али је име задржао. Комплекс у коме се данас налази је задржао средњовековни изглед а архитектура здања подсећа више на замак него на факултет. Слови за најпрестижнији факултет и привилегију да данас ту студирају имају само они најпаметнији, али и најбогатији јер школарина износи 50.000 евра. Међутим, главни разлог масовне посете туриста из читавог света је надалеко чувена и позната Библиотека Тринити колеџ Даблин, у којој се налази оригинална Књига Келса, за коју се сматра да потиче негде између 6. и 8. века. Библиотека је основана и почела са радом приликом оснивања Тринити колеџа1592. године. Током 1661. године Хенри Џонс (Henry Jones) је библиотеци поклонио Келсову књигу, њен најпознатији рукопис.

Традиционално, завршетак Конгреса обележило је окупљање учесника на прослави у оквиру Cultural evening сесије која је одржана у LexIcon  библиотеци која је највећа јавнa библиотеку у Ирској а налази се око 10км јужно од Даблина у лучком граду Дун Лаогхаире – Dún Laoghaire. Име је изведено од зида ограђеног трга званог Дун, за који се каже да га је успоставио митски ирски краљ Лаогхаире – Краљ Лир, у 5. веку. Приморски град је постајао све популарнији код енглеске више класе у 19. веку, тако да се временом предграђе Даблина развило у елегантно приморско одмаралиште са величанственим вилама. Остале атракције у Дун Лаогхаиреу су лучко шеталиште на источном пристаништу, Национални поморски музеј Ирске, ораторијум Светог срца и кулa Џејмса Џојса. Библиотека је Велелелепно архитрктонско дело вишеструко награђивано и након опсежне реконструкције која је започета 2012. године здање је отворено за јавност 2015. године. Након отварања била је најпосећенија зграда у земљи са забележеним  рекордом од 220.000 посетилаца. Библиотека представља седиште свих културних и књижевних дешавања у заједници и осим корисника и даље привлачи велики број туриста око 34.000 посетилаца месечно. Поред разноврсних колекција књига за све узрасте, ДВД-ова, рачунара са јавним приступом и бројних студијских простора, у Библиотеци се налази и Студио театар са 100 места, Општинска галерија, одређени простор који је резервисан за локалну историју и архиве, кафић и  LexIcon Lab – где особље и други партиципенти  одржавају STEAM догађаје током целе године.

Управо је ова Библиотека била место окупљања учесника Конгреса у оквиру културне вечери који су домаћини организовали. На великом отвореном простору испред Библиотеке, посетиоци су доживели кратко путовање кроз историју ирске музике и плеса, са неким од најбољих ирских извођача. У оквиру саме Библиотеке посетиоци из различитих земаља света, могли су да се друже и уз музику коју је пуштао ди џеј.

 

Сузана Тансијевић,

дипломирани библиотекар саветник