Као самосвојан интелектуалац широког образовања, Краков у својим текстовима користи разноврсну и по много чему уникатну грађу, на коју се може рачунати као на значајан извор књижевне и националне историје, те историје уметности (у њима је обиље информација значајних за археологију, архитектуру, политичке прилике).
Не очарава у овим путописима само оно што аутор види (а мало ко у свом веку види толико) него и оно како види и предочава, уплићући литерарне и митолошке реминисценције, биографије значајних људи, традицију и историју места кроз која путује.
