У четвртак, 8. јуна у Народној библиотеци у Јагодини одржана је интригантна промоција књиге Растка Костића „Пад Арконе или пропаст словенског паганизма“. О паду последњег упоришта непокрштених Словена и рушењу храма њиховог бога Световида на северу Немачке на Видовдан 1168. или 1169. године надахнуто су говорили Звонимир Костић, издавач књиге, Дејан Танић, историчар, Борислав Радосављевић, књижевник и публициста, као и аутор књиге, Растко Костић.
Звонимир Костић, који је и издавач књиге говорио је о настанку првог и другог издања, али и о личној мотивацији аутора да се упусти у истраживање. Он се осврнуо и на методолошки приступ аутора, нарочито апострофирајући строги научни приступ постојећим изворима данских, немачких, арапских, јеврејских и скандинавских аутора 10. и 11. века.
Дејан Танић се задржао на историјским претпоставкама и археолошким доказима о пореклу Словена, одјеку њиховог постојања код Херодота и осталих античких историчара, а присутне је упознао и са историјатом балтословенске језичке и етничке заједнице и њеним ођецима у средњевековној историји Словена.
Борислав Радосављевић је дело анализирао стилски и по књижевним особинама. Рекао да је књигу доживео као својеврсни путопис, али и као „лични“ пројекат аутора иза којег не стоји држава, а требало би. Изневши низ познатих и мање познатих прича из српске историје, он је ннарочито подвукао разлику између православног и католичког покрштавања Словена, илуструјући ту разлику чињеницом да су Словени Ћирила и Методија усвојили као своје свеце.
Аутор Растко Костић је у свом излагању направио својеврсну „топографију књиге“, издвајајући из ње оне чињенице које можда данас могу и да изненаде, а понекад и шокирају читаоца. У свом излагању нарочито је осветлио лик Бернара од Клервоа који је покрштавајући Словене северне Европе први прекршио правило светог Августина да се хришћанска вера међу паганима може ширити само убеђивањем и мирним путем. Изневши чињенице о заједничком пореклу, али и обрасцу понашања свих монотеистичких аврамовских религија – хришћанске, исламске и јеврејске – аутор је предност дао савременој варијанти словенског паганизма – заштити и очувању животне средине, али и животу који поштује природу и нашу планету.
Интересантна промоција књиге завршена је постављањем питања посетилаца и богатом дискусијом о разлозима и узроцима прећуткивања овог значајног дела наше историје.
