Институције културе у Јагодини – Завичајни музеј, Историјски архив, Народна библиотека, Фестивал „Дани комедије“ и Kултурни центар, конкурисале су за суфинансирање развоја културног стваралаштва и заштиту културне баштине и ови пројекти су оцењени као значајни па их је Министарство финансијски и подржало. (više…)
Милош Јанковић је изразита и аутентична појава српске књижевне сцене на коју је храбро ступио већ у тинејџерским данима и одржао се до данас својим богатим и квалитетним књижевним опусом. Песник, романсијер, приповедач, есејиста… Објавио преко педесет књига и уз то обављао многе одговорне и истакнуте друштвене функције. Једно време био је заменик министра просвете у влади РС, а сада је главни и одговорни уредник издавачког предузећа „Просвета“ из Београда. (više…)
У организацији Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ у Јагодини успешно је стартовала обука за рачунаре и Интернет за лица старија од 60 год. Према очекивањима, наишли смо на велико интересовање наших суграђана и формирано је више група које ће у наредном периоду похађати обуку.
Прва народна основна школа у Јагодини била је отворена 1808.године. У исто време, по одлуци Совјета, биле су отворене народне „мале школе“ и у следећим местима: две у Београду, једна за варошку а друга за турску децу, затим у Смедереву, Пожаревцу, Крагујевцу, Ваљеву и још неким местима. Врло мало има сачуваних писаних извора о раду прве народне основне школе у Јагодини, која је у периоду Првог српског устанка носила назив „мала школа“. (više…)
Поред библиотека, које се у највећем броју случајева формирају захваљујући ентузијазму малог броја образованих људи посвећених културном развоју, чији су фондови били доступни ограниченом броју корисника, четрдесетих година 19. века, иницијативом стасале грађанске класе и образованих грађана оснивају се читалишта као нови облик друштвених институција. Циљ оснивања читалишта је био заједничка набавка новина и књига, читање и састајање као и образовање и културно уздизање њихових чланова. Никада у својој историји читалишта нису имала статус државних установа, па нису могла ни да рачунају на помоћ државе, већ су била препуштена сама себи, односно издржавала су се добровољним прилозима својих чланова. На тај начин је и њихово трајање зависило од залагања малог броја људи. (više…)
Да ,,отпад” може постати средство уметничког изражавања и непресушни извор идеја креативаца доказује и радионица одржана у суботу 31. марта у Народној библиотеци ,,Радислав Никчевић”.
У ери хиперпродукције и неумерене потрошње необновљивих природних ресурса врло је битно новим генерацијама указати да отпад може добити сасвим нову димензију. Рециклирана уметност је управо оно што су деца постигла направивши луткице само уз помоћ флаша, балона, крпица и сламчица. (više…)
У поморавским библиотекама започео је процес аутоматизације позајмице библиотечке грађе. Због тих библиотека, али и даљег осавремењавања рада са корисницима, организован је семинар и библиотекарима предочене расположиве програмске могућности које пружају COBISS позајмица и COBISS исписи. Саговорници на ове теме били су стручни сарадници ВБС цента Емина Чано Томић и Анђа Латиновић, водитељи курса COBISS/Позајмица. (više…)
Средином XВИ века Јагодина постаје тимар Дервиш-бега Јахјапашићу, сина познатог Бали-бега, освајача Београда 1621. године. Са џамијом, хановима, амамима, чесмама, караван сарајима и сахат кулом, све више добија орјентални изглед и добија статус-касабе. Око 1555. године у Јагодини подигнута је нова џамија, једна од најлепших на Балкану. Саграђена је од тесаног камена и опеке. била је коцкастог облика, дугачка 14м, широка 10 м. У џамији је сахрањен Дервиш-бег 1560. године и по њему је ова џамија добила име. (više…)
У оквиру пратећег програма 41.фестивала „Дани комедије“ у јагодинској Народној библиотеци је у понедељак, 26.марта представљен портрет Даре Џокић. Са овом великом глумицом и чланицом жирија на овогодишњим Данима комедије разговор је водила директорка Народне библиотеке у Јагодини, Весна Црнковић.
Бројну и срдачну публику која је овом представљању присуствовала, глумица је очарала својом непосредношћу и шармом, а прича о њеном животу и богатој и успешној уметничкој каријери, судећи по реакцијама, била је пријатна и занимљива. (više…)
Са развојем Јагодине и увећањем њеног православног живља,осећала се потреба за изградњом још једног православног храма. Јагодина је по административној подели Србије 1836. године постала седиште једног од 5 сердарстава, у то време је имала само један православни храм Стару цркву јагодинску – храм Св. Михаила. Јагодинци 1846. године шаљу молбу Пречестњејшој архидијецезалној конзисторији и траже одобрење за изградњу још једне цркве у својој вароши. (više…)