Institucije kulture u Jagodini – Zavičajni muzej, Istorijski arhiv, Narodna biblioteka, Festival „Dani komedije“ i Kulturni centar, konkurisale su za sufinansiranje razvoja kulturnog stvaralaštva i zaštitu kulturne baštine i ovi projekti su ocenjeni kao značajni pa ih je Ministarstvo finansijski i podržalo. (više…)
Miloš Janković je izrazita i autentična pojava srpske književne scene na koju je hrabro stupio već u tinejdžerskim danima i održao se do danas svojim bogatim i kvalitetnim književnim opusom. Pesnik, romansijer, pripovedač, esejista… Objavio preko pedeset knjiga i uz to obavljao mnoge odgovorne i istaknute društvene funkcije. Jedno vreme bio je zamenik ministra prosvete u vladi RS, a sada je glavni i odgovorni urednik izdavačkog preduzeća „Prosveta“ iz Beograda. (više…)
U organizaciji Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ u Jagodini uspešno je startovala obuka za računare i Internet za lica starija od 60 god. Prema očekivanjima, naišli smo na veliko interesovanje naših sugrađana i formirano je više grupa koje će u narednom periodu pohađati obuku.
Prva narodna osnovna škola u Jagodini bila je otvorena 1808.godine. U isto vreme, po odluci Sovjeta, bile su otvorene narodne „male škole“ i u sledećim mestima: dve u Beogradu, jedna za varošku a druga za tursku decu, zatim u Smederevu, Požarevcu, Kragujevcu, Valjevu i još nekim mestima. Vrlo malo ima sačuvanih pisanih izvora o radu prve narodne osnovne škole u Jagodini, koja je u periodu Prvog srpskog ustanka nosila naziv „mala škola“. (više…)
Pored biblioteka, koje se u najvećem broju slučajeva formiraju zahvaljujući entuzijazmu malog broja obrazovanih ljudi posvećenih kulturnom razvoju, čiji su fondovi bili dostupni ograničenom broju korisnika, četrdesetih godina 19. veka, inicijativom stasale građanske klase i obrazovanih građana osnivaju se čitališta kao novi oblik društvenih institucija. Cilj osnivanja čitališta je bio zajednička nabavka novina i knjiga, čitanje i sastajanje kao i obrazovanje i kulturno uzdizanje njihovih članova. Nikada u svojoj istoriji čitališta nisu imala status državnih ustanova, pa nisu mogla ni da računaju na pomoć države, već su bila prepuštena sama sebi, odnosno izdržavala su se dobrovoljnim prilozima svojih članova. Na taj način je i njihovo trajanje zavisilo od zalaganja malog broja ljudi. (više…)
Da ,,otpad” može postati sredstvo umetničkog izražavanja i nepresušni izvor ideja kreativaca dokazuje i radionica održana u subotu 31. marta u Narodnoj biblioteci ,,Radislav Nikčević”.
U eri hiperprodukcije i neumerene potrošnje neobnovljivih prirodnih resursa vrlo je bitno novim generacijama ukazati da otpad može dobiti sasvim novu dimenziju. Reciklirana umetnost je upravo ono što su deca postigla napravivši lutkice samo uz pomoć flaša, balona, krpica i slamčica. (više…)
U pomoravskim bibliotekama započeo je proces automatizacije pozajmice bibliotečke građe. Zbog tih biblioteka, ali i daljeg osavremenjavanja rada sa korisnicima, organizovan je seminar i bibliotekarima predočene raspoložive programske mogućnosti koje pružaju COBISS pozajmica i COBISS ispisi. Sagovornici na ove teme bili su stručni saradnici VBS centa Emina Čano Tomić i Anđa Latinović, voditelji kursa COBISS/Pozajmica. (više…)
Sredinom XVI veka Jagodina postaje timar Derviš-bega Jahjapašiću, sina poznatog Bali-bega, osvajača Beograda 1621. godine. Sa džamijom, hanovima, amamima, česmama, karavan sarajima i sahat kulom, sve više dobija orjentalni izgled i dobija status-kasabe. Oko 1555. godine u Jagodini podignuta je nova džamija, jedna od najlepših na Balkanu. Sagrađena je od tesanog kamena i opeke. bila je kockastog oblika, dugačka 14m, široka 10 m. U džamiji je sahranjen Derviš-beg 1560. godine i po njemu je ova džamija dobila ime. (više…)
U okviru pratećeg programa 41.festivala „Dani komedije“ u jagodinskoj Narodnoj biblioteci je u ponedeljak, 26.marta predstavljen portret Dare Džokić. Sa ovom velikom glumicom i članicom žirija na ovogodišnjim Danima komedije razgovor je vodila direktorka Narodne biblioteke u Jagodini, Vesna Crnković.
Brojnu i srdačnu publiku koja je ovom predstavljanju prisustvovala, glumica je očarala svojom neposrednošću i šarmom, a priča o njenom životu i bogatoj i uspešnoj umetničkoj karijeri, sudeći po reakcijama, bila je prijatna i zanimljiva. (više…)
Sa razvojem Jagodine i uvećanjem njenog pravoslavnog življa,osećala se potreba za izgradnjom još jednog pravoslavnog hrama. Jagodina je po administrativnoj podeli Srbije 1836. godine postala sedište jednog od 5 serdarstava, u to vreme je imala samo jedan pravoslavni hram Staru crkvu jagodinsku – hram Sv. Mihaila. Jagodinci 1846. godine šalju molbu Prečestnjejšoj arhidijecezalnoj konzistoriji i traže odobrenje za izgradnju još jedne crkve u svojoj varoši. (više…)