Otrgoh se iz omamljujućeg zagrljaja srpske praznične zime, i usudih se da po Svetom Nikoli, Božiću i Svetom Stevanu, a uoči (naravno, srpske) Nove godine, Svetog Jovana i Svetog Save prekršim stroge uzuse i zapovest koja sigurno ne stoji u kanonima naše crkve,a koja glasi: “Mesec dana između Svetog Nikole i Svetog Jovana ništa ne radi i nemoj se, grešan, usuditi da očekuješ da neko od tvojih bližnjih radi.“
Ali, dragi moji, Srbogorci neću da čujem da je to novotarija savremenog doba i da su nas lenjosti naučili rahmetli Josip Radnik i njegovi apostoli. Naime, još u drugoj polovini 18. veka (to je bilo pre onih predsedničkih izbora sa Labusom i Koštunicom) nesrećni sremski duhovnik Srpske pravoslavne crkve, Gavril Stefanović Venclović, vapi nad mnoštvom praznika u kalendaru. Praznici su povod za sećanje na podvižnike Hristove vere i razlog za svaku radost, ali, kaže Venclović, u Srba oni sve više postaju razlog za lenjost…
U čemu je smisao podsećanja na reči ovog umnog Srbina ? Ne zaboravimo gde on deluje na polzu srpske vere. U Austriji 18. veka, zametku multikulturne Evropske unije, u to vreme traje prava utakmica naroda. Utakmica u civilizovanju, napretku i ostvarenju nacionalnih ideala. I dok Česi, Slovaci, Hrvati, Vlasi, Slovenci manje ili više uspešno kopiraju svoje germanske gospodare u vaspostavljanju temelja uređenog društva, Srbi rade to isto, ali samo tokom proleća, leta i jeseni. Zima je rezervisana za očuvanje nacionalne svesti spavanjem, prežderavanjem i mamurlukom…
Zvuči poznato, zar ne? E sad, sve je u našim rukama (kao i uvek). Siguran sam da možemo biti ponosni na svoju veru, tradiciju i junačku prošlost. Siguran sam da je naša vera mnogo bliža Bogu od vere naših komšija i prijatelja. Siguran sam da svetu dugujemo svoj deo u opštem planetarnom nasleđu, i da bi to nasleđe, bez našeg dela bilo siromašnije.
Zbog svega ovoga, naša slika pred svetom mora biti jasnija. Moramo se dokazivati radom, a ne spavanjem. Moraju nas prepoznavati kao graditelje, ne samo kao lenjivce i rušitelje. Moramo znati i šta hoćemo, a ne samo šta nećemo. I moramo da shvatimo da za sve što nam se dešava, u krajnjoj liniji, sami snosimo odgovornost.
I šta poželeti prijateljima usred ove srpske sieste za Novu godinu? Ako su zadovoljni svojim životom, neka ostanu isti. Samo im poželite zdravlje. Ako su nezadovoljni životom, neka ga menjaju. Ali, upozorite ih da je prvi korak u promeni života najteži. Prvi korak je promena samog sebe.
Dakle, setimo se sa radošću i divljenjem i svetog Nikole, i Hrista Bogomladenca, i svetog Jovana i svetog Save. Ali, setimo se, da su oni na svoj sveti put krenuli sa težnjom da menjaju sebe, pa potom i ceo svet…