Učiš lekciju iz istorije i baš ti je teško da zapamtiš sve detalje – imena, datume, nazive mesta i bitaka. čak i kada uspeš da zapamtiš, sutradan kada učiš novu lekciju, novo gradivo ti se pomeša sa starim i svaki put moraš iz početka. Kada prođe test, ne sećaš se više nijednog datuma i mesta.
Na internetu se može pronači puno korisnih saveta za učenje. Uglavnom se ističe značaj (1) stvaranja povoljnih uslova za učenje ( udoban kutak za učenje, miran i tih, učenje u približno isto doba dana…) (2) koncentrisanog čitanja lekcije sa razumevanjem, (3) pravljenja kratih pauza nakon pređenih celina, (4) organizacije i planiranja učenja (podela gradiva na manje celine, planiranje vremena za učenje i preslišavanje), (5) podvlačenje najvažnijih delova teksta, (6) pravljenje rezimea lekcije.
Svaki od ovih saveta je dobar i koristan i možda ćemo nekom drugom prilikom više govoriti o njima. Sada ćemo pak govoriti o jednoj korisnoj i zanimljivoj metodi učenja – tkz. pojmovnim mapama ili mapama uma.
Prilikom učenja, najvažnije je prepoznati suštinu teksta – a to znači ključne pojmove i odnose među njima. Pa tako, u rečenicama: „Zbog Bugarskog proglašnjenja ujedinjenja dva dela 1885. godine, kralj Milana započinje rat protiv Bugarske i biva poražen u borbi kod reke Slivnice. Zbog poraza, 1888. godine, kralj Milan pristaje na demokratski ustav, i 1889. abdicira u korist sina Aleksandra“, najvažniji podaci se odnose na događaje koji su predhodili Milanovom abdiciranju, i na vremenske odrednice kada su se događaji odigrali i gde. Pa tako, možemo se odlučiti da glavne događaje podvlačimo crvenom bojom, imena ljudi i mesta plavom a datume i godine zelenom. Za potpuno razumevanje ove rečenice i mesta ovog događaja u nizu drugih, moramo znati prethodne događaje i širi kontekst a to su pre svega Bugaraske političke težnje i višestruki pokušaji donošenja ustava u Srbiji koji bi smanjio vlast kralja, a pojačao značaj narodne skupštine.
Podvlačenjem najvažnijih reči pokazujemo razumevanje suštine teksta. Da bi se kvalitetno podvlačilo, potrebno je tekst razumeti a potrebno je imati i širu sliku (poznavati događaje koji su prethodili i pohodili konkretan događaj). Ipak, podvlačenje nije uvek dovoljno jer ono ne obezbeđuje razumevanje odnosa između najvažnijih događaja, datuma i imena. Rečenica je linearna a događaji koje rečenica opisuje imaju više nivoa – ko je učestvovao, kada i zašto se nešto dogodilo. Stoga prikazivanje u prostoru – na mapi ili šemi može olakšati razumevanje i učenje.
Kako se prave pojmovne mape? Mapa može biti nešto što praviš tokom učenja a može biti pokazatelj onoga štoi si već naučio – način da se preslišaš i proveriš svoje znanje i razumevanje. Preduslov je da si tekst pročitao, razumeo i da si iz njega izdvojio najvažnije pojmove – događaje, imena, datume… Sledeći korak je da te pojmove predstaviš na većem papiru, srodne ili bliske pojmove ćeš rasporediti u isti deo prostora, možeš napraviti i mini hijerarhiju pojmova – kako bi pokazao glavne i specifičnije pojmove njihovo razgranjavanje i sl.
Možeš se odlučiti za različite načine prikazivanja, slični pojmovi mogu biti istih boja, veličina slova takođe može ukazivati na važnost i značaj tog pojma u odnosu na druge. Pored reči, pojmove možeš prikazivati i sličicama ili simbolima. Jako je važno da povezanost pojmova jasno predstaviš: strelicama različitih boja pravaca ili drugim simbolima. Na linijama možeš i opisivati prirodu veze među pojmovima (na primer: A je uzrok B, B je podrvrsta A, B je element ili faza procesa A).
U nastavku prikazujemo nekoliko pojmovnih mapa (Slika 1 – osnovne činjenice o sastavu i značaju krvi; Slika 2 – o upotrebi past simple tense u engleskom jeziku; Slika 3 – o kulturi, istoriji, i modernoj državi Egipt) i istovremeno vas pozivamo da savete iskoristite pri učenju sledeće lekcije. Pošaljite nam svoju mapu ([email protected]) a mi ćemo objaviti najbolje i najkreativnije prikaze lekcija. Srećno!
