Наш друг Игор је писац, мнооооооооого добар писац.
Он пише много добре (и паметне) књиге за децу зато што је и сам једно велико (и паметно) дете.
Због тих његових лепих, паметних и духовитих књига ми смо силно желели да га упознамо, убеђени да и он сам мора да личи на њих.
Дакле, знали смо (из књига, дабоме) да је талентован, паметан, занимљив, духовит, ведар…
претпостављали да је добар, племенит, стрпљив (Као да дечји писци могу да не буду такви?! ). Позвали смо га и чекали. А ко чека тај и дочека!
Једног дана, чувени писац је дошао у нашу библиотеку и постао наш друг Игор.
Са собом је донео све оно што смо знали и све оно што смо о њему претпостављали и још два (три, четири, пет…) пута толико.
Можда се опет сретнемо с њим, ускоро ил` мало касније, но то је сад много мање важно од онога што је много, много важно: Игоре, овде си увек добродошао !!!
П.С. (СМС за Игора)
У међувремену – пиши,пиши,пиши…
