„… У садржину збирке уводи песма „Уместо уводника“. Већ овом песмом Џаковић се експлицитно одређује према свом креативном чину као према незадрживој бујици еруптивног набоја. Зато можемо рећи да писање поезије и стварање уопште, он схвата као морање. Међутим, то морање диктирано надирањем стихова из даљине није супротно егзистенцијалном трајању, нити представља муку већ, напротив, осмишљава егзистенцију и представља емоционално продужење и трајане егзистенције.
Песма „Уместо уводника“ представља увод у садржину збирке, која није ништа друго до стиховани дневник, јер налазимо да и сам песник каже: „Једноставно бележим / оно што осетим“. Тако своју збирку чини дубоко персонализованом, али не и субјективном, јер су његова осећања источена из свакодневице сад и ту, која може припадати ма коме и може бити резултат ма чијег живота…“
Из рецензије мр Предрага Јашовића
