Вече је почело Мазурком и Љубавном серенадом у извођењу Луке Милошевића. Затим су о књигама говорили рецензенти др Ненад Ж. Петровић, Нинослав Станојловић и Милорад Радуновић. После занимљивих излагања рецензената у дискусију се укључила и публика. Једну легенду везану за Прешево, као и ратну причу прочитао је новинар и публициста Добрица Милићевић.
„Све што је човек радио, предузимао и градио било је пре свега зато да би себе сачувао од заборава, сигуран да ће га вечност узети у своје руке, у своје наручје, нестати без трага.
И баш због тога да не би нестао без трагова о себи у једном тренутку у животу, да ли због сумње да у вечности ништа не постоји или због пуке таштине да бар нешто остане иза нас, кад паучина прекрије све а наше гробнице остану празне, свеједно који је разлог тек човек, та „трска која мисли“, пише или слика, ваја или гради и у томе налази или трага за смислом свога постојања.“
