Veče je počelo Mazurkom i Ljubavnom serenadom u izvođenju Luke Miloševića. Zatim su o knjigama govorili recenzenti dr Nenad Ž. Petrović, Ninoslav Stanojlović i Milorad Radunović. Posle zanimljivih izlaganja recenzenata u diskusiju se uključila i publika. Jednu legendu vezanu za Preševo, kao i ratnu priču pročitao je novinar i publicista Dobrica Milićević.
„Sve što je čovek radio, preduzimao i gradio bilo je pre svega zato da bi sebe sačuvao od zaborava, siguran da će ga večnost uzeti u svoje ruke, u svoje naručje, nestati bez traga.
I baš zbog toga da ne bi nestao bez tragova o sebi u jednom trenutku u životu, da li zbog sumnje da u večnosti ništa ne postoji ili zbog puke taštine da bar nešto ostane iza nas, kad paučina prekrije sve a naše grobnice ostanu prazne, svejedno koji je razlog tek čovek, ta „trska koja misli“, piše ili slika, vaja ili gradi i u tome nalazi ili traga za smislom svoga postojanja.“
