Naša deca
Njih je nemoguće ne voleti.
Vala-rodila ih majka! (Našarao čika Peđa! )
Oni su: Zorana, Maša, Teodora, Dijana, Anđelina, Uroš i Aca – Šarena radionica, prvi srpski dečji kabare.
Lepi, pametni, vaspitani i nadasve talentovani. Recituju, glume, igraju, pevaju… Vežbaju gde se snađu, putuju kako se snađu, nikad se ne žale i ništa ne traže, a kad se pojave na sceni najpre izazivaju nevericu i divno čuđenje a zatim poštovanje i divljenje i bude u vama ponos što ih poznajete i želju da celom svetu uzviknete: Ovo su naša deca!
Da, svi bismo ih tada rado usvojili i prisvojili – svakako ne zlonamerno, ali itekako drsko. Zato što ih ne primećujemo sve dok ih reflektori ne osvetle, zato što ih ne čujemo sve dok ne postanu likovi iz priče, zato što ih ne razumemo dok ćute sve ono što bi nas moglo postideti, zato, zato, zato… A zašto?!
Ipak- naša deca pristaju da budu naša. Ne zameraju iako su već naučila da su to reči bez snage odgovornosti. Oni su, pre svega svoji i čika Peđini, jer sve što veliki broj nas zanemaruje on jedan za njih čini. Verujem da su, ipak, na dobitku.
PS. Da se kladimo u sto pročitanih knjiga da je Šarenu radionicu nemoguće ne voleti!