PROTIV NEZNANJA

Seoska biblioteka „Otvorena knjiga“ u selu Glavinci, 15. avgusta 2015. godine je proslavila svoju krsnu slavu Svetog Arhiđakona Stefana uz prisustvo brojnih meštana i gostiju. Slavu zajedno sa bibliotekarkom Ružicom Popović proslavljaju i deca koja žive u selu i koriste usluge biblioteke, pa tako već petu godinu zaredom pripremaju prigodan program tim povodom.

U 11 sati su svi krenuli u seosku crkvu gde su zajedno sa sveštenikom presekli slavski kolač, a nakon toga je upriličen prigodan kulturno – umetnički program. Tom prilikom je svoj rad o seskoj biblioteci u Glavincima, pod nazivom PROTIV NEZNANJA pročitala Anđela Petrović iz Glavinaca, studentkinja književnosti na Filoškom fakultetu Univeziteta u Kragujevcu. Prenosimo vam njeno zanimljivo premišljanje velikoj ulozi bibliotke.

PROTIV(U) NEZNANJA

Čamile su dugo zaboravljene, napuštene, nevažne i beznačajne. Na poluiskrivljenim, oštećenim policama čija se, nekad vedra boja, nazirala samo u tragovima. Na hrpama bez reda i broja, u tami, skupljale prašinu i patinu zaborava. Život se odvijao negde drugde, a sve zapisano i utisnuto na požuteloj hartiji, čekalo je ponovno otkriće.
To je bila sudbina naše male biblioteke. A onda su uporni i pametni ponovo odškrinuli vrata te bogate riznice znanja.
Vratili joj svetlost, dečiji žagor, oživeli slike i uspomene naše male, velike, najlepše „bašte sljezove boje“.
Oživeše opet naši prijatelji: Mali Princ, Poljar Lijan, Kapetan Nemo, Ahmed Nurudin,…
Slučajni ili namerni posetioci zadržani u vremenu, u lepom kutku mira, saznanja i mudrosti. Slučajni ili namerni Mi, u potrazi za samom avanturom i uzbuđenjem otvaranja i prelistavanja knjige. Nailazimo na podvučene pasuse koje je neko pametniji već istražio, te je korak ispred nas, na beleške na marginama, i na miris, božanstveni, jedinstveni miris knjige, neuporediv, neponovljiv.
Čeka nas svakog dana nasmejano lice naše bibliotekarke. Obavlja jedan od najlepših poslova na svetu. Okružena knjigama, prijateljima starim nekoliko vekova, decom i smehom. Dodiruje korice knjiga kao da ih miluje, sa strahom da ih ne povredi, okreće se u potrazi za najpovoljnijim, najsvetlijim mestom u prostoriji s kojeg će biti uočljive, tražene i pročitane.
Ona zna da je čovek biće od reči i da će one izgubiti lepotu bez čitanja. Ona zna da ono što smo danas i ono što ćemo postati za pet, deset ili više godina zavisi od knjiga koje ćemo držati u rukama. Ljubav prema knjizi treba steći, naučiti i gajiti.
Zato, naše knjige više ne spavaju na policama, one se kreću, kruže među ljudima, o njima se govori, iz njih se uči, iz njih se raste.
„Onome ko ima biblioteku i vrt“, rekao je Ciceron, „nije potrebno ništa više“.
„Zamišljam raj kao biblioteku“, tvrdio je Borhes.
Zato, dragi mali i veliki ljudi, uživajte u tome, rastite i razvijajte se uz lepe reči.

Anđela Petrović