У Александријском квартету, Дарел је створио читав један свет прожет сензуалним и раскошним стилом, састављен од четири романескне целине: Јустина (1957), Балтазар (1958), Маунтолив (1958) И Клеа (1960).
„Има особа на овом свету којима је суђено да саме себе униште, и никакво разумно доказивање не може да им помогне; што се мене тиче, Јустина ме је увек подсећала на месечара кога су спазили како корача по опасном равном оловном крову на високој кули; сваки покушај да је човек пробуди викањем могао би довести до несреће. Човек је једино могао да је нечујно прати у нади да ће је постепено одвући од дубоких мрачних бездана који су зјапили са свих страна. Али неким чудним парадоксом, баш ови недостаци у карактеру – ове нискости душе – представљали су за мене највећу драж ове кобне динамичке личности.“ – Одломак из књиге
