U Aleksandrijskom kvartetu, Darel je stvorio čitav jedan svet prožet senzualnim i raskošnim stilom, sastavljen od četiri romaneskne celine: Justina (1957), Baltazar (1958), Mauntoliv (1958) I Klea (1960).
„Ima osoba na ovom svetu kojima je suđeno da same sebe unište, i nikakvo razumno dokazivanje ne može da im pomogne; što se mene tiče, Justina me je uvek podsećala na mesečara koga su spazili kako korača po opasnom ravnom olovnom krovu na visokoj kuli; svaki pokušaj da je čovek probudi vikanjem mogao bi dovesti do nesreće. Čovek je jedino mogao da je nečujno prati u nadi da će je postepeno odvući od dubokih mračnih bezdana koji su zjapili sa svih strana. Ali nekim čudnim paradoksom, baš ovi nedostaci u karakteru – ove niskosti duše – predstavljali su za mene najveću draž ove kobne dinamičke ličnosti.“ – Odlomak iz knjige
