Народна библиотека „Радислав Никчевић“ била је јуче, 25.05.2016. године домаћин колегама из НУ-Универзитетске библиотеке „Гоце Делчев“ из Штипа: Милена Ристова – Михајловска, Вилма Јованова и Соња Манева, као и представницима општине Штип који су били у посети Јагодини.
Том приликом уприличен је пријем код градоначелника Ратка Стевановића, коме је предато писмо намере од стране представника општине Штип Драгана Ристова. Говорили су о намерама за сарадњу и почели разговоре о могућем братимљењу ове две општине. Наше госте посебно је интересовао социјални програм, по којем је Јагодина препознатљива.
Након састанка у општини, гости су посетили две сеоске библиотеке, у Багрдану и Глоговцу где су са библиотекаркама говорили о имплементацији пројекта АгроЛиб, практичним саветима како да се на најбољи могући начин приступи осетљивим групама становништва као што су пољопривредници. Иначе, Библиотека у Штипу је 2011. године добила средства од Фондације ЕИФЛ за реплицирање пројекта АгроЛиб. Имали су могућност да разговарају са посетиоцима библиотеке, корисницима АгроЛиб пијаце о свим активностима које библиотека спроводи у циљу задовољавања потреба сеоског локалног становништва. По повратку у Јагодину, гости су уживали у разгледању знаменитости нашег града и пројектима због којих смо сви поносни.
У 18 часова у просторијама Народне библиотеке организована је промоција едиције „135 томова македонске књижевности“. Овај капитални издавачки пројекат Министарства културе Републике Македоније представиле су библиотекари из НУ Библиотеке „Гоце Делчев“: Милена Ристова – Михајловска, Вилма Јованова и Соња Манева. На промоцији је било речи о поетским и прозним делима аутора савремене македонске књижевности, директорка библиотеке Милена Ристова – Михајловска је говорила о македонској писмености од 9. до 18. века, а Вилма Јованова и Соња Манева су казивале стихове најпознатијих македонских песника. Велико интересовање за македонску књижевност показали су и ученици другог разреда Гимназије „Светозар Марковић“ који су дошли у пратњи свог професора Предрага Алексића, као и наши писци завичајци.
