Нови Јерусалим је збирка прича широке временске перспективе, али и веома широке перспективе карактера; од људи који стварају свет и нови садржај до оних који руше. Карактери у себи носе, као доминантну особину, печат и лик времена, као судбину, искушење и трагику постојања. Сваком јунаку Пекић је одредио један од основних елемената – метал, земљу, ватру, ваздух, воду …
Када осмотримо временски распон који приповетке из Новог Јерусалима обухватају (а то је лук од раног средњег века до далеке, антиутопијске будућности), можемо рећи да „хроника“ у датом случају означава интегрални летопис света.
У Новом Јерусалиму цела историја је у ствари готска хроника, бескрајни низ тајновитих, трагички осенчених судбина.Преиспитујући и креативно надограђујући неке карактеристике управо тог и тако одабраног жанра Борислав Пекић испунио га је смислом за који можемо рећи да пођеднако припада свима нама, да је универзалан. А тамо где се говори о универзалном, тамо говори истинска, највиша уметност.
