Na bilbordu na ulici se pojavljuje veliki plakat svetlih boja na kome je neobičnim slovima napisano: “Još samo 10 dana do početka…” i svi se pitaju na šta se reklama odnosi i željno iščekuju da saznaju. TV oglašivači koriste slike i prizore koji su svetli, bučni, veliki, šareni i koji podstiču ljudsku radoznalost i motivaciju, kako bi privukli njihovu pažnju i naveli ih da kupe njihov proizvod, gledaju emisiju, glasaju za svog favorita, učestvuju u nagradnoj igri, posete koncert ili predstavu. Da bi ostvarili svoju nameru, oglašivači koriste saznanja o procesu pažnje kod ljudi.
Pažnja je stanje povišene budnosti, i odlikuju je selektivnost i usmerenost. Budnost zavisi od našeg trenutnog stanja – kada smo umorni, pospani, neraspoloženi – budnost je manja, a veća je kada smo odmorni i spremni da se koncentrišemo na neku aktivnost. Selektivnost i usmerenost se odnose na činjenicu da ljudi ne mogu da obrate pažnju na sve sadržaje, već biraju (selektuju) samo neke od njih. Kada idemo ulicom i učini nam se da izdaleka vidimo prijatelja, koncentrišemo se na njegov izgled i hod kako bismo utvrdili da je to zaista on. Tada mi izgubimo iz vida ostale stvari oko sebe. Ne vidimo izloge pored kojih prolazimo, druge ljude, automobile.
Kada se toliko udubimo da ništa ne primećujemo oko sebe, pažnja je maksimalna. Tada je ona usmerena na jedan izabrani sadržaj, telo je okrenuto ka tom sadržaju, čula su pripremljana za prijem sadržaja (zvuke, slike…). Određene organske, fiziološke promene se tada dešavaju u našem telu: disanje je produbljeno, a krv napušta udove i odlazi u mozak kako bi se obezbedio bolji protok kiseonika pa samim tim i bolji rad mozga.
Iako najčešće govorimo o pažnji u procesu opažanja (opažanje je primanje informacija putem posmatranja, slušanja, opipavanjem i tako dalje), pažnja je važna i za druge oblasti ljudskog funkcionisanja. Drugim rečima, ljudi obraćaju pažnju, odnosno bivaju koncentrisani i van oblasti opažanja. Mi govorimo o pažnji i prilikom razgovora, učenja…
Na našu pažnju utiču mnogobrojni činioci: spoljašnji činioci su odlike onoga što opažamo – veličina, intenzitet, promena, a unutrašnji su naša spremnost da obratimo pažnju – motivi, interesovanja, želje, osobine… Kada je nešto veliko, svetlo, šareno, ono privlači našu pažnju. Istovremeno, ako smo gladni, više obraćamo pažnju na miris hrane, uočavamo pekare oko nas i slično.
Intenzitet pažnje nije uvek isti. Kolebanje/menjanje pažnje takođe zavisi od mnogobrojnih unutrašnjih (npr. motivacije) i spoljašnjih faktora (doba dana). Ako nas interesuje emisija na televiziji, koncentrisaćemo se na nju; ako je ujutru gledamo lakše ćemo se koncentrisati nego uveče, nakon celog dana provedenog u školi.
Kada pogledamo sve ovo što znamo o pažnji, lako nam je da nekoga posavetujemo kako da poboljša pažnju prilikom učenja. Važno je da uči u prostoriji koja je svetla, uredna i prijatna. Ne treba držati puno stvari pored sebe prilikom učenja – to nam može ometati pažnju. Važno je da učimo dok smo odmorni i siti, umor, glad i žeđ će uticati da naša pažnja bude slabija.
Konačno, učinimo sve da pronađemo nešto zanimljivo u gradivu koje učimo, tako ćemo biti više zaintersovani, motivacija će biti jača i pažnja bolja. Obratite pažnju na naglašene reči u tekstu, na tabelu, sliku ili tekst sa strane, pročitajte primer napisan „sitnim“ slovima, možda to probudi vašu radoznalost pa vas zainteresuje za sadržaj lekcije.
Kada smo koncentrisani, učimo kvalitetnije i efikasnije. To znači da naučimo i razumemo više, duže pamtimo i to sve za kraće vreme. Ne može bolje od toga.
