Милош Јанковић је изразита и аутентична појава српске књижевне сцене на коју је храбро ступио већ у тинејџерским данима и одржао се до данас својим богатим и квалитетним књижевним опусом. Песник, романсијер, приповедач, есејиста… Објавио преко педесет књига и уз то обављао многе одговорне и истакнуте друштвене функције. Једно време био је заменик министра просвете у влади РС, а сада је главни и одговорни уредник издавачког предузећа „Просвета“ из Београда. О његовом стваралачком раду веома похвално су говорили и писали најистакнутији српски књижевници, критичари и духовници. Добитник је бројних награда за своје стваралаштво.
Јанковић је свеобухватни песник, комплексне тематско-мотивске структуре, снажне метафорике, разноврсне версификације и оригиналне лексике. Његове песме враћају веру у снагу и лепоту речи упркос томе што он себе назива Сизифовим потомком који свој „напор коме недостаје сврха (…) бесциљно котрља што даље од врха“. Нико од присутних синоћ није поверовао у ту узалудност-већ напротив, сврха је, итекако, наградила племенит напор овог уметника. Публика је истински уживала.
