Miloš Janković je izrazita i autentična pojava srpske književne scene na koju je hrabro stupio već u tinejdžerskim danima i održao se do danas svojim bogatim i kvalitetnim književnim opusom. Pesnik, romansijer, pripovedač, esejista… Objavio preko pedeset knjiga i uz to obavljao mnoge odgovorne i istaknute društvene funkcije. Jedno vreme bio je zamenik ministra prosvete u vladi RS, a sada je glavni i odgovorni urednik izdavačkog preduzeća „Prosveta“ iz Beograda. O njegovom stvaralačkom radu veoma pohvalno su govorili i pisali najistaknutiji srpski književnici, kritičari i duhovnici. Dobitnik je brojnih nagrada za svoje stvaralaštvo.
Janković je sveobuhvatni pesnik, kompleksne tematsko-motivske strukture, snažne metaforike, raznovrsne versifikacije i originalne leksike. Njegove pesme vraćaju veru u snagu i lepotu reči uprkos tome što on sebe naziva Sizifovim potomkom koji svoj „napor kome nedostaje svrha (…) besciljno kotrlja što dalje od vrha“. Niko od prisutnih sinoć nije poverovao u tu uzaludnost-već naprotiv, svrha je, itekako, nagradila plemenit napor ovog umetnika. Publika je istinski uživala.
