О књизи су говорили:
- Весна Црнковић, директорка Народне библиотеке „Радислав Никчевић“
- проф.др Адам Нинковић, рецензент књиге
- Слободан Жикић, књижевник
Стихове је читао :
- Мирослав Дебељаковић, глумац и сам аутор
Лавиринт удеса
Бајо Џаковић. У губилишту. Чека ништилиште. Болна је гримаса сваке његове песме. Читаве књиге. Где је граница између рођења (породилишта) и сновилишта? Све је испреплетано дрхтавим рукама. Границе нема. Сан. Коначан одговор? Или, ипак, одговор проналазимо у томе да одговора нема. Живот и човек. Човек и живот. Рачуне наплаћују Свингом, Директом, Крошеом и Аперкатом. Па ко издржи више. А на страни човека Ништа. Дупло голо. Неравноправна борба, ничим изазвана. На страни живота – мрак, лед, неминовности – сновилиште. Има ли крај. Крај је пошетак. лавиринт удеса. Удес лавиринта. Тешка порука за Свевреме.
Јер, како Џаковић луцидно (и лукаво) закључује:
/И опет / иде/све у круг/пут му је /дуг…
Иван Лаловић
