„Dozvolite mi da vas pre svega pozdravim u ime vašeg domaćina Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ u Jagodini i da vam poželim dobrodošlicu na ovu našu malu svečanost povodom velikog događaja, povodom 157. rođendana naše biblioteke.
Svakog jutra kada stignemo na posao, uz prvu jutarnju kafu, voleli smo da prelistavamo Politiku, posebno onu „kulturnu stranu“. Kupovali smo jednu, najviše dve Politike, u zavisnosti koliko su nam opštinske vlasti bile naklonjene – a nas petnaestak. I tako jutrima.A onda je jednog dana neko u biblioteku uneo petnaestak kompjutera. Jutrima su sa 15 velikih ekrana svetleli kulturni dodaci naše Politike. Jednog sasvim običnog jutra 4. januara 2008. godine, sada već sa 23 velika ekrana svetlela je vest sledeće sadržine:
Kompanija Sony predstavila je novu verziju svog uređaja nazvanog čitač digitalne knjige (Reader digital book). To je model PRS-505, a moći će da se naruči na veb lokaciji Sony Style. Po ceni od 300 dolara kupci će dobiti spravu veličine knjige u kojoj može da se čuva do 160 elektronskih knjiga. Reader digital book će se isporučivati u srebrnoj ili sivoj boji. Krisnicima koji prvi put koriste Čitač digitalne knjige omogućiće se da u mrežnoj prodavnici Sony connect besplatno preuzmu 100 knjiga poznatih klasika svetske književnosti, uključujući drame Vilijama Šekspira i romane Džejn Ostin. U katalogu se nalazi preko 20.000 elektronskih knjiga…
Poštovana gospodo, vi sada mislite da je nas bibliotekare uplašila ova vest, da smo se uplašili za naše voljene knjige od hartije i da ćemo se opirati digitalnim knjigama i čitačima digitalnih knjiga.
Da vas podsetim, poštovana gospodo, da je u Ugaritu, nekada razvijenoj državi na istočnoj obali Sredozemnog mora u 14. veku pre nove ere postojala bogata kraljevska biblioteka u kojoj je pronađeno medicinsko delo u kome se raspravlja o bolestima.
Podsetiću vas i na Sumersku Asurbanipalovu biblioteku u čijim je ruševinama pronađeno 10-tak hiljada glinenih pločica, da su Sumerci imali kataloge u svojim bibliotekama i da su svog bibliotekara zvali ČOVEK NAPISANIH PLOČICA. Poštovani prijatelji, da nije bilo biblioteke cara Asurbanipala nikada ne bismo čitali Ep o Gilgamešu, nikada ne bismo mogli ni da pomislimo da su ljude između 13. i 21. veka pre nove ere mučila ista pitanja kao nas danas: pitanje prijateljstva, pitanje večnog života, pitanje mladosti, sudbina mrtvih duša…
Biblioteke čuvaju ljudsko znanje napisano na svim materijalima: glinenim pločicama, tkaninama, papirusu, hartiji…Danas su ljudi izmislili novi materijal za čuvanje ljudskog znanja – digitalni materijal.
Treba li da vas podsetim: biblioteke ljubomorno čuvaju ljudsko znanje napisano na svim materijalima!
Poštovana gospodo, vi sada znate da nas bibliotekare nije uplašila vest iz Politike od 4. januara 2008. godine, da se nismo uplašili za naše voljene knjige od papira, da se nećemo opirati digitalnim knjigama i čitačima digitalnih knjiga.
Biblioteke su spoj tradicionalnog i modernog, zato postoje toliko dugo, zato se najbrže prilagođavaju modernim tehnologijama, zato su u svojim fondovima sačuvale celokupno ljudsko civilizacijsko znanje. Civilizacije koje nisu imale pisanu reč i biblioteke koje tu pisanu reč nisu čuvale, nisu ostale zapamćene. Ostali su upamćeni samo oni veliki narodi koji su generacijama zapisivali.Pisanje je sredstvo očuvanja civilizacijskih, naučnih i kulturnih vrednosti.
Danas biblioteke imaju pred sobom veliki zadatak. Da digitalizuju pamet svoga naroda, da digitalizuju istoriju svoga naroda, da digitalizuju kulturno nasleđe svoga naroda.
Danas biblioteke vredno rade, a neko će nekada govoriti o tome kao što mi danas govorismo o Asurbanipalovoj biblioteci.
Poštovana gospodo, naš Sveti Sava je govorio: „Narod koji nema svoga pisama, svojih knjigopisaca i svojih knjigoljubaca, ne može se nazvati narodom“. Ovaj narod, ali i ovaj grad imaju svoje knjigopisce i svoje knjigoljupce. Mi, jagodinski hram knjige, čuvari znanja i kulturnog nasleđa našega grada, imamo obavezu, zadovoljstvo i čast da danas, za svoj Dan pohvalimo i nagradimo najveće jagodinske knjigoljupce u 2007, godini.
Prvo male velike knjigonjupce:
- Marina Todorović
- Teodora Janićijević
- Luka Perić
- Maja i Ana Ćupurdija
- Zorica Stojinović
- Neven Manojlović
- Miroslava Terzić
- Vera Urošević“
