POSLEDNJI POZDRAV DRAGOM SARADNIKU I PRIJATELJU DEJANU TANIĆU!
Vesti
A GDE VI VOLITE DA ČITATE?
Narodna biblioteka u Jagodini raspisuje Nagradni foto-konkurs „Moje srećno mesto“!
Korisnici jagodinske gradske biblioteke koji žele da učestvuju na konkursu imaju lak i lep zadatak: Na imejl adresu [email protected], ali i direktnim porukama na Fejsbuk i Instagram naloge “Knjiga na moru“ treba da pošalju fotografiju svog omiljenog mesta za čitanje (naravno, i sebe kako čitaju ako žele!) – uz samo jedan uslov – na slici treba da se vidi knjiga pozajmljena iz jagodinske biblioteke. Po propozicijama, NEOPHODNO JE DA BAR-KOD NARODNE BIBLIOTEKE OTISNUT NA NALEPNICI BUDE VIDLJIV NA FOTOGRAFIJI.
Fotografije svog srećnog mesta – mesta na kome najviše vole da uživaju u knjigama jagodinske biblioteke – učesnici konkursa mogu poslati od 1. do 30 septembra. Ove godine uvodimo i mogućnost da fizičke fotografije korisnici mogu poslati i na adresu Narodne biblioteke u Jagodini – Knjeginje Milice 2-4 35000 Jagodina.
Nagrade će i ove godine biti veoma vredne – prve tri ravnopravne nagrade biće 5 PUNIH PANSIONA NA ZLATIBORU ZA DVE OSOBE, dok će prvih deset na rang-listi dobiti besplatno porodično članstvo.
Proteklih 10 godina videli smo da Jagodinci čitaju na moru i zajedno sa vama smo uživali u letnjim avanturama naših knjiga. Međutim, iz statistika naše biblioteke, vidimo da Jagodinci možda još i više čitaju knjige i kada nisu na moru, kada im knjige pomažu da preguraju jesen i zimu – u opuštenoj domaćoj atmosferi, u svom dvorištu, u kafiću, na izletu, u autobusu ili kolima…
Uostalom, iznenadite nas – gde vi volite da čitate? Pokažite nam svoje „srećno mesto“, zasenite nas kreativnošću i osvojite vredne nagrade!
INSTAGRAM I TIKTOK TIM BIBLIOTEKE ZAPALIO INTERNET – KULTUROM!
Narodna biblioteka „Radislav Nikčević“ u Jagodini je tokom manifestacije Mesec knjige organizovala izložbu „Tragovi u vremenu: jagodinski umetnici koji su obeležili drugu polovinu 20. veka“, sa ciljem predstavljanja života i stvaralaštva značajnih jagodinskih umetnika i očuvanja lokalnog kulturnog nasleđa. Autori izložbe bili su bibliotekari Mihajlo Štetić, Vesna Crnković, Milun Vasić i Pavle Cvetković.
Polazeći od savremenih tendencija u bibliotekarstvu koji podrazumevaju aktivno prisustvo biblioteka u digitalnom okruženju i prilagođavanje sadržaja navikama korisnika, autori projekta su doneli odluku da izložbu prenesu na društvene mreže i ponude je korisnicima u digitalnoj formi. Za pripremu i montiranje kratkih priča različitih tema o staroj Jagodini i jagodinskoj istoriji poslužilo je predavanje jagodinskog uvaženog profesora istorije, Ninoslava Stanojlovića, koje je održao u biblioteci povodom obeležavanja jubileja 175 godina od osnivanja Čitališta u Jagodini 1851. godine.
Biblioteka je do februara 2026. godine koristila isključivo Fejsbuk, dok je početkom februara ove godine otvoren zvanični Instagram nalog, sa ciljem promocije bibliotečkih programa i digitalne izložbe. Početkom maja pokrenut je i TikTok nalog na kome su objavljivani sadržaji digitalne izložbe, kao i video segmenti predavanja o staroj Jagodini i znamenitim Jagodincima.
Tokom tog procesa projektu su se pridružili i dali veliki doprinos bibliotekari Katarina Mladenović, Tanja Milošević i Aleksandra Stamenković.
Rezultati nisu izostali. Uprkos relativno malom broju pratilaca, ukupno 743 do ovog trenutka, neke objave na TikToku ostvarivale su više od 23.000 pregleda i značajan broj komentara, što ukazuje na visok nivo interakcije sa korisnicima. Trenutno je na stranici biblioteke objavljeno 15 priča o Jagodini i Jagodincima, koje je pogledalo 112.300 korisnika TikToka, njih 3.600 je reklo da im se objave sviđaju, 81 korisnik je komentarisao, a 945 je podelilo priču sa drugim korisnicima ove mreže. Posebno zadovoljstvo nam, osim interesovanja i broja pregleda, čine pozitivni kometari, uglavnom naših sugrađana, Jagodinaca, korisnika TikToka.
Najviše pregleda na ovoj mreži – koja je trenutno najaktuelnija – imaju priče: Kako je izgledala Jagodina nakon odlaska Turaka 1833. godine – 23.300 pregleda, Prva fotografija Jagodine – 22.700 pregleda i priča o Nikoli Miliću sa izložbe o znamenitim Jagodincima – 19.000 pregleda.
Zanimljivo je istaći da sadržaje naše biblioteke ispratilo 99% korisnika TikToka koji zvanično ne prate našu stranicu, da je svaki video klip pogledalo više muškaraca od žena (59% muškaraca i 41% žena), da sadržaje najviše gledaju mladi od 25 do 34 godine (ukupno 24,3%), i da je najviše pregleda iz Srbije (83%), SAD-a (3,1%), Bosne i Hercegovine (2,2%), Makedonije, Austrije, Švajcarske, Nemačke, Hrvatske i Grčke.
Broj pratilaca na Instagramu je mnogo veći nego na TikToku, 1.724 pratilaca, a prema statistici ove platforme, sadržaje o lokalnoj istoriji videlo je 70,6% korisnika koji nisu pratioci stranice, dok je 29,4% pregleda došlo od postojećih pratilaca. Najgledanija je priča: Prva fotografija Jagodine – 36.861 pregled, Kako je izgledala Jagodine nakon dolaska Turaka 1833. godine – 33.863 pregleda i priča sa izložbe o Jagodincu Sretku Divljanu – 4.681 pregled. Kao i na TikToku, naše sadržaje na Instagramu najviše gledaju mladi starosne dobi od 25 do 34 godine (30,4%), više muškaraca, nego žena (59,7% muškaraca i 40,3% žena) i najviše je pregleda iz Srbije (81,1%), zatim iz Nemačke, Švajcarske , Francuske, Austrije, Bosne i Hercegovine itd.
Iskustvo Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ pokazuje da ustanove kulture ne treba da se plaše društvenih mreža, vać da ih iskoriste kao moćne alate za promociju aktivnosti i značajan prostor za savremenu interpretaciju i popularizaciju kulturne baštine, naročito među mlađim generacijama. Tako biblioteke mogu uspešno povezati svoju tradicionalnu ulogu čuvara kulturnog i lokalnog nasleđa sa zahtevima digitalnog doba.
Pozivamo vas da posetite Instagram i TikTok stranice Narodne biblioteke „Radislav Nikčević“ u Jagodini, jer ćete, osim navedenih priča sa najvećim brojem pregleda, moći da saznate još mnogo zanimnjivih priča o Jagodincima i jagodinskoj istoriji. Takođe, planiramo da u saradnji sa profesorom Ninoslanom Stanojlovićem nastavimo da vam pričamo o našem gradu kroz projekat „Jagodinske TikTok priče“.
Vidimo se uskoro sa novim pričama i „Jagodinskim TikTok pričama“.
BIBLIOTEKA I TOKOM LETA RADI NA POBOLJŠANJU USLOVA ZA KORISNIKE
Leto je, većina naših korisnika je spas od vrućina potražila van grada, ali za vredne bibliotekare jagodinske biblioteke nema odmora. Naime, zaposleni na Odeljenju za odrasle, Odeljenju stručne knjige i Odeljenju obrade iskoristili su ove tople letnje dane da učine još nešto što će poboljšati iskustvo Jagodinaca u biblioteci.
Sopstvenim sredstvima nabavljen je itison za prstor gde su smeštene srpske pripovetke i mešovita dela, a bibliotekari su svojevrsnom radnom akcijom prepakovali fond i postavili novu podnu oblogu.
Ovim je nastavljen proces rekonstrukcije i ulepšavanja Odeljenja za odrasle korisnike koje je najfrekventnije odeljenje i, najčešće, jedino odeljenje biblioteke koje Jagodinci poznaju, pa je samim tim ova akcija i značajnija.
Posle nabavke klima uređaja za većinu odeljenja i velike rekonstrukcije Odeljenja za odrasle korisnike, u biblioteci se već kuju novi planovi za unapređenje kako usluga, tako i prostora biblioteke, pa će najomiljenija zgrada u Jagodini biti još prijatnija za postojeće, ali, nadamo se, i privlačnija za nove korisnike.
JAGODINSKA BIBLIOTEKA DOPRINOSI JAČANJU SRPSKO-RUSKIH KULTURNIH VEZA
Bibliotekarsko društvo Srbije i Ruska bibliotečka asocijacija uspešno su ostvarile još jedan zajednički projekat, a Narodna biblioteka u Jagodini dala je značajan doprinos projektu. Reč je o konkursu „Jedan dan u mom životu“ u kome su, pored naše biblioteke, a u okviru Sekcije za decu i mlade BDS-a, na srpskoj strani učestvovale i Biblioteka „Čika Jova Zmaj“ – dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda, Gradska biblioteka „Božidar Knežević“ Ub, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ Veliko Gradište i Biblioteka šabačka.
Rezultati konkursa su predstavljeni tokom obeležavanja Međunarodnog dana knjige za decu, koji se od 1967. godine u celom svetu proslavlja 2. aprila, na dan rođenja danskog pisca za decu Hansa Kristijana Andersena. U bibliotekama učesnicama konkursa su predstavljeni najuspešniji radovi i uručene su prigodne nagrade pobednicima konkursa.
Na ruskoj strani, završnica konkursa „Jedan dan iz života vršnjaka“ priređena je u Ruskoj državnoj dečjoj biblioteci u Moskvi 1. juna, na Međunarodni dan zaštite dece. Za mesec dana pristiglo je više od 500 radova iz svih krajeva Ruske Federacije, u tri kategorije: likovni, literarni i video radovi. U Rusiji je najviše zainteresovanih bilo za likovne radove, kao i u Srbiji.
Najbolji radovi sa oba konkursa biće prevedeni sa srpskog na ruski i obrnuto i biće objavljeni na sajtovima Ruske državne dečje biblioteke u Moskvi i Bibliotekarskog društva Srbije.
Drago nam je što se ostvaruje saradnja na zajedničkim projektima Ru:Rs LIB Foruma, i što naša biblioteka aktivno podržava saradnju strukovnih udruženja bibliotekara dve zemlje i doprinosi razvoju srpsko-ruskih veza.
JAGODINSKA BIBLIOTEKA NA VEBINARU „READ FOR REAL 2026”
Narodna biblioteka u Jagodini, kao nacionalni centar za inicijativu „Read For Real – European Authors Day“, učestvovala je na onlajn vebinaru posvećenom ovogodišnjem obeležavanju „Evropskog dana autora”.
Vebinar je održan 16. juna 2026. godine, a učesnicima su predstavljene praktične informacije o ovogodišnjoj kampanji, sadržaju „paketa dobrodošlice“, kao i ideje za organizaciju lokalnih događaja posvećenih promociji čitanja i evropske književnosti.
U ime jagodinske biblioteke sastanku su prisustvovale bibliotekarke Tanja Čolić i Jelena Rajić iz Odeljenja za kulturno-obrazovne programe i podsticanje čitanja, koje su doprinele diskusiji i razmeni ideja sa kolegama iz evropskih biblioteka. Tokom sastanka, jagodinska biblioteka predstavljena je kao primer aktivnog nacionalnog centra koji je realizovao značajan događaj 2025. godine u okviru ove inicijative, uz učešće mađarskog pisca za decu Ištvana Lakatoša.
Inače, ovogodišnja tema naglašava prijateljstvo i zajedništvo kao inspiraciju za događaje koji putem knjige povezuju ljude i podstiču stvarne, neposredne susrete. Učešće u ovoj inicijativi dodatno potvrđuje ulogu jagodinske biblioteke kao važnog mesta za promociju čitanja, kulturne razmene i evropskih vrednosti u lokalnoj zajednici.
U DOBROM DRUŠTVU – BIBLIOTEKARSKOM DRUŠTVU SRBIJE!
Bibliotekarke Matične službe Narodne biblioteke u Jagodini, Marija Crnković i Suzana Tanasijević prisustvovale su sastanku Sekcije za Matične biblioteke Bibliotekarskog društva Srbije koja je održana 12. juna 2026. u Biblioteci grada Beograda.
Na sastanku je za predsednika Sekcije ponovo izabran Nebojša Cvejić, dok je kolega Ivan Stojanović ponovo izabran za sekretara. Ovom prilikom smo i ispratili tri koleginice u penziju.
Čestitamo novoizabranom rukovodstvu i dragim koleginicama odlazak u penziju! Sa srećom svima od jagodinske ekipe!
DA LI AI ČITA KNJIGE?
U saradnji sa nastavnicom likovne kulture Natašom Krstić i učenicima 5. razreda OŠ ,,17.oktobar” u Narodnoj biblioteci u Jagodini realizovana je radionica koja je povezala svet knjiga, umetnosti i savremenih tehnologija.
Putovali smo od istorije biblioteke i nastanka knjige do pitanja koje sve češće postavljamo danas – može li veštačka inteligencija da čita? Razgovarali smo o tome šta zapravo znači čitati: da li je čitanje samo razumevanje i tumačenje teksta ili i emotivno, lično i iskustveno proživljavanje priče? Može li mašina da interpretira tekst i da li može da oseti ono što čitalac oseća?
Kroz korelaciju sa likovnom kulturom, učenici su istraživali i vizuelni identitet knjige – kako izgled korica, ilustracije i grafički elementi utiču na naš doživljaj pročitanog. Radionica je podstakla učenike da kritički razmišljaju o knjigama, tehnologiji i ulozi čoveka u svetu koji se ubrzano menja.
,,BUBAMARE” U BIBLIOTECI – ZAVRŠNA AKTIVNOST PROJEKTA
Starija jaslena grupa iz vrtića „Pionir“ realizovala je pre nekoliko dana završnu aktivnost projekta u saradnji sa Bibliotekom, a u druženju su učestvovala deca zajedno sa svojim roditeljima i vaspitačima.
Tokom druženja deca su gledala kratak animirani film o tome zašto su bubamare korisne u prirodi i koliko su važne za biljke i životnu sredinu. Nakon toga, mališani su sa velikim interesovanjem lepili tačke na našu veliku bubamaru, a pomoću lupe uveličavali su i posmatrali elemente iz prirode – nebo, sunce, cveće i travu i razgovarali o tome zbog čega su ovi elementi važni za život bubamare.
Program je završen u veseloj atmosferi, uz recitaciju o bubamarama i knjige o insektima čime je na lep i kreativan način zaokružen ovaj zanimljiv projekat.
STAZE PREDAKA RADETA MILOSAVLJEVIĆA
U utorak, 9. juna Narodna biblioteka u Jagodini je bila domaćin promocije dvotomne knjige „Od Vinče do Resave stazama predaka“, autora Radeta Milosavljevića, koja je izašla 2025. godine u izdanju Narodne biblioteke „Resavska škola“ iz Despotovca.
O knjizi su veoma nadahnuto govorili recezenti Aleksandar Avramović, novinar i publicista i Ljubiša Bata Vujić, direktor Kopernikus RTV Jagodina. U muzičkom delu programa je učestvovao Miroslav Milić, solista na fruli, a moderator večeri bila Vesna Crnković, diplomirani bibliotekar savetnik.
Knjiga „Od Vinče do Resave stazama predaka“ istražuje poreklo, migracije i život generacija ljudi iz resavskog kraja, prati motive doseljavanja i opstanka ljudi na prostoru Resave, povezujući njihove korene sa davnim epohama, pa čak i sa neolitom. Sadrži više od 400 rodoslova i na desetine priča o porodicama iz Medveđe i Gornje Resave.
Recezent knjige, Aleksandar Avramović je napomenuo da se autor na najbolji mogući način odužio svojim precima tako što je otrgao od zaborava njihove životne priče i ostavio vredan pisani trag za njihove potomke i nove istraživače. Milosavljević je svoje brojne junake nalazio u požutelim arhivskim dokumentima, na jedva čitljivim nadgrobnim spomenicima ili u nepouzdanim sećanjima meštana. Avramović primećuje da je pred nama višeslojno delo i da može da se čita kao naučno ili publicističko delo, ali i kao stvarnosna proza, ili kao roman.
Ljubiša Bata Vujić se osvrnuo na veliko interesovanje građana prilikom promocije knjige u Milosavljevićevoj rodnoj Medveđi. Posebno je apostrofirao posvetu koju je autor uputio svim majkama „koje su rađale, ženile i udavale, u ratove slale, a i rano zakopavale svoju decu“. Zahvaljujući posvećenosti i upornosti autora da pored venčanog pronađe i devojačko prezime tih majki, žena i sestara, otrgao je njihovo poreklo od zaborava, ali je stvorio materijal za neke buduće istraživače.
Autor Rade Milosavljević je na veoma zanimljiv način prezentovao najnovija istraživanja u oblasti genetičke genealogije, kao i razliku između korena i identiteta jednog naroda.
Uz mnogo anegdota i zvuke frule, promocija je protekla u odličnom raspoloženju, dajući zainteresovanoj publici odgovore na mnoga pitanja, ali ostavljajući i puno otvorenih tema za neku buduću promociju.
