ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ДРАГОМ САРАДНИКУ И ПРИЈАТЕЉУ ДЕЈАНУ ТАНИЋУ!
Вести
А ГДЕ ВИ ВОЛИТЕ ДА ЧИТАТЕ?
Народна библиотека у Јагодини расписује Наградни фото-конкурс „Моје срећно место“!
Kорисници јагодинске градске библиотеке који желе да учествују на конкурсу имају лак и леп задатак: На имејл адресу [email protected], али и директним порукама на Фејсбук и Инстаграм налоге “Kњига на мору“ треба да пошаљу фотографију свог омиљеног места за читање (наравно, и себе како читају ако желе!) – уз само један услов – на слици треба да се види књига позајмљена из јагодинске библиотеке. По пропозицијама, НЕОПХОДНО ЈЕ ДА БАР-KОД НАРОДНЕ БИБЛИОТЕKЕ ОТИСНУТ НА НАЛЕПНИЦИ БУДЕ ВИДЉИВ НА ФОТОГРАФИЈИ.
Фотографије свог срећног места – места на коме највише воле да уживају у књигама јагодинске библиотеке – учесници конкурса могу послати од 1. до 30 септембра. Ове године уводимо и могућност да физичке фотографије корисници могу послати и на адресу Народне библиотеке у Јагодини – Kњегиње Милице 2-4 35000 Јагодина.
Награде ће и ове године бити веома вредне – прве три равноправне награде биће 5 ПУНИХ ПАНСИОНА НА ЗЛАТИБОРУ ЗА ДВЕ ОСОБЕ, док ће првих десет на ранг-листи добити бесплатно породично чланство.
Протеклих 10 година видели смо да Јагодинци читају на мору и заједно са вама смо уживали у летњим авантурама наших књига. Међутим, из статистика наше библиотеке, видимо да Јагодинци можда још и више читају књиге и када нису на мору, када им књиге помажу да прегурају јесен и зиму – у опуштеној домаћој атмосфери, у свом дворишту, у кафићу, на излету, у аутобусу или колима…
Уосталом, изненадите нас – где ви волите да читате? Покажите нам своје „срећно место“, засените нас креативношћу и освојите вредне награде!
ИНСТАГРАМ И ТИКТОК ТИМ БИБЛИОТЕКЕ ЗАПАЛИО ИНТЕРНЕТ – КУЛТУРОМ!
Народна библиотека „Радислав Никчевић“ у Јагодини је током манифестације Месец књиге организовала изложбу „Трагови у времену: јагодински уметници који су обележили другу половину 20. века“, са циљем представљања живота и стваралаштва значајних јагодинских уметника и очувања локалног културног наслеђа. Аутори изложбе били су библиотекари Михајло Штетић, Весна Црнковић, Милун Васић и Павле Цветковић.
Полазећи од савремених тенденција у библиотекарству који подразумевају активно присуство библиотека у дигиталном окружењу и прилагођавање садржаја навикама корисника, аутори пројекта су донели одлуку да изложбу пренесу на друштвене мреже и понуде је корисницима у дигиталној форми. За припрему и монтирање кратких прича различитих тема о старој Јагодини и јагодинској историји послужило је предавање јагодинског уваженог професора историје, Нинослава Станојловића, које је одржао у библиотеци поводом обележавања јубилеја 175 година од оснивања Читалишта у Јагодини 1851. године.
Библиотека је до фебруара 2026. године користила искључиво Фејсбук, док је почетком фебруара ове године отворен званични Инстаграм налог, са циљем промоције библиотечких програма и дигиталне изложбе. Почетком маја покренут је и ТикТок налог на коме су објављивани садржаји дигиталне изложбе, као и видео сегменти предавања о старој Јагодини и знаменитим Јагодинцима.
Током тог процеса пројекту су се придружили и дали велики допринос библиотекари Катарина Младеновић, Тања Милошевић и Александра Стаменковић.
Резултати нису изостали. Упркос релативно малом броју пратилаца, укупно 743 до овог тренутка, неке објаве на ТикТоку остваривале су више од 23.000 прегледа и значајан број коментара, што указује на висок ниво интеракције са корисницима. Тренутно је на страници библиотеке објављено 15 прича о Јагодини и Јагодинцима, које је погледало 112.300 корисника ТикТока, њих 3.600 је рекло да им се објаве свиђају, 81 корисник је коментарисао, а 945 је поделило причу са другим корисницима ове мреже. Посебно задовољство нам, осим интересовања и броја прегледа, чине позитивни кометари, углавном наших суграђана, Јагодинаца, корисника ТикТока.
Највише прегледа на овој мрежи – која је тренутно најактуелнија – имају приче: Како је изгледала Јагодина након одласка Турака 1833. године – 23.300 прегледа, Прва фотографија Јагодине – 22.700 прегледа и прича о Николи Милићу са изложбе о знаменитим Јагодинцима – 19.000 прегледа.
Занимљиво је истаћи да садржаје наше библиотеке испратило 99% корисника ТикТока који званично не прате нашу страницу, да је сваки видео клип погледало више мушкараца од жена (59% мушкараца и 41% жена), да садржаје највише гледају млади од 25 до 34 године (укупно 24,3%), и да је највише прегледа из Србије (83%), САД-а (3,1%), Босне и Херцеговине (2,2%), Македоније, Аустрије, Швајцарске, Немачке, Хрватске и Грчке.
Број пратилаца на Инстаграму је много већи него на ТикТоку, 1.724 пратилаца, а према статистици ове платформе, садржаје о локалној историји видело је 70,6% корисника који нису пратиоци странице, док је 29,4% прегледа дошло од постојећих пратилаца. Најгледанија је прича: Прва фотографија Јагодине – 36.861 преглед, Како је изгледала Јагодине након доласка Турака 1833. године – 33.863 прегледа и прича са изложбе о Јагодинцу Сретку Дивљану – 4.681 преглед. Као и на ТикТоку, наше садржаје на Инстаграму највише гледају млади старосне доби од 25 до 34 године (30,4%), више мушкараца, него жена (59,7% мушкараца и 40,3% жена) и највише је прегледа из Србије (81,1%), затим из Немачке, Швајцарске , Француске, Аустрије, Босне и Херцеговине итд.
Искуство Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ показује да установе културе не треба да се плаше друштвених мрежа, ваћ да их искористе као моћне алате за промоцију активности и значајан простор за савремену интерпретацију и популаризацију културне баштине, нарочито међу млађим генерацијама. Тако библиотеке могу успешно повезати своју традиционалну улогу чувара културног и локалног наслеђа са захтевима дигиталног доба.
Позивамо вас да посетите Инстаграм и ТикТок странице Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ у Јагодини, јер ћете, осим наведених прича са највећим бројем прегледа, моћи да сазнате још много занимњивих прича о Јагодинцима и јагодинској историји. Такође, планирамо да у сарадњи са професором Ниносланом Станојловићем наставимо да вам причамо о нашем граду кроз пројекат „Јагодинске ТикТок приче“.
Видимо се ускоро са новим причама и „Јагодинским ТикТок причама“.
БИБЛИОТЕKА И ТОKОМ ЛЕТА РАДИ НА ПОБОЉШАЊУ УСЛОВА ЗА KОРИСНИKЕ
Лето је, већина наших корисника је спас од врућина потражила ван града, али за вредне библиотекаре јагодинске библиотеке нема одмора. Наиме, запослени на Одељењу за одрасле, Одељењу стручне књиге и Одељењу обраде искористили су ове топле летње дане да учине још нешто што ће побољшати искуство Јагодинаца у библиотеци.
Сопственим средствима набављен је итисон за прстор где су смештене српске приповетке и мешовита дела, а библиотекари су својеврсном радном акцијом препаковали фонд и поставили нову подну облогу.
Овим је настављен процес реконструкције и улепшавања Одељења за одрасле кориснике које је најфреквентније одељење и, најчешће, једино одељење библиотеке које Јагодинци познају, па је самим тим ова акција и значајнија.
После набавке клима уређаја за већину одељења и велике реконструкције Одељења за одрасле кориснике, у библиотеци се већ кују нови планови за унапређење како услуга, тако и простора библиотеке, па ће најомиљенија зграда у Јагодини бити још пријатнија за постојеће, али, надамо се, и привлачнија за нове кориснике.
ЈАГОДИНСКА БИБЛИОТЕКА ДОПРИНОСИ ЈАЧАЊУ СРПСКО-РУСКИХ КУЛТУРНИХ ВЕЗА
Библиотекарско друштво Србије и Руска библиотечка асоцијација успешно су оствариле још један заједнички пројекат, а Народна библиотека у Јагодини дала је значајан допринос пројекту. Реч је о конкурсу „Један дан у мом животу“ у коме су, поред наше библиотеке, а у оквиру Секције за децу и младе БДС-а, на српској страни учествовале и Библиотека „Чика Јова Змај“ – дечје одељење Библиотеке града Београда, Градска библиотека „Божидар Кнежевић“ Уб, Народна библиотека „Вук Караџић“ Велико Градиште и Библиотека шабачка.
Резултати конкурса су представљени током обележавања Међународног дана књиге за децу, који се од 1967. године у целом свету прославља 2. априла, на дан рођења данског писца за децу Ханса Кристијана Андерсена. У библиотекама учесницама конкурса су представљени најуспешнији радови и уручене су пригодне награде победницима конкурса.
На руској страни, завршница конкурса „Један дан из живота вршњака“ приређена је у Руској државној дечјој библиотеци у Москви 1. јуна, на Међународни дан заштите деце. За месец дана пристигло је више од 500 радова из свих крајева Руске Федерације, у три категорије: ликовни, литерарни и видео радови. У Русији је највише заинтересованих било за ликовне радове, као и у Србији.
Најбољи радови са оба конкурса биће преведени са српског на руски и обрнуто и биће објављени на сајтовима Руске државне дечје библиотеке у Москви и Библиотекарског друштва Србије.
Драго нам је што се остварује сарадња на заједничким пројектима Ру:Рс ЛИБ Форума, и што наша библиотека активно подржава сарадњу струковних удружења библиотекара две земље и доприноси развоју српско-руских веза.
ЈАГОДИНСКА БИБЛИОТЕКА НА ВЕБИНАРУ „READ FOR REAL 2026”
Народна библиотека у Јагодини, као национални центар за иницијативу „Read For Real – European Authors Day“, учествовала је на онлајн вебинару посвећеном овогодишњем обележавању „Европског дана аутора”.
Вебинар је одржан 16. јуна 2026. године, а учесницима су представљене практичне информације о овогодишњој кампањи, садржају „пакета добродошлице“, као и идеје за организацију локалних догађаја посвећених промоцији читања и европске књижевности.
У име јагодинске библиотеке састанку су присуствовале библиотекарке Тања Чолић и Јелена Рајић из Одељења за културно-образовне програме и подстицање читања, које су допринеле дискусији и размени идеја са колегама из европских библиотека. Током састанка, јагодинска библиотека представљена је као пример активног националног центра који је реализовао значајан догађај 2025. године у оквиру ове иницијативе, уз учешће мађарског писца за децу Иштвана Лакатоша.
Иначе, овогодишња тема наглашава пријатељство и заједништво као инспирацију за догађаје који путем књиге повезују људе и подстичу стварне, непосредне сусрете. Учешће у овој иницијативи додатно потврђује улогу јагодинске библиотеке као важног места за промоцију читања, културне размене и европских вредности у локалној заједници.
У ДОБРОМ ДРУШТВУ – БИБЛИОТЕKАРСKОМ ДРУШТВУ СРБИЈЕ!
Библиотекарке Матичне службе Народне библиотеке у Јагодини, Марија Црнковић и Сузана Танасијевић присуствовале су састанку Секције за Матичне библиотеке Библиотекарског друштва Србије која је одржана 12. јуна 2026. у Библиотеци града Београда.
На састанку је за председника Секције поново изабран Небојша Цвејић, док је колега Иван Стојановић поново изабран за секретара. Овом приликом смо и испратили три колегинице у пензију.
Честитамо новоизабраном руководству и драгим колегиницама одлазак у пензију! Са срећом свима од јагодинске екипе!
ДА ЛИ АИ ЧИТА КЊИГЕ?
У сарадњи са наставницом ликовне културе Наташом Крстић и ученицима 5. разреда ОШ ,,17.октобар” у Народној библиотеци у Јагодини реализована је радионица која је повезала свет књига, уметности и савремених технологија.
Путовали смо од историје библиотеке и настанка књиге до питања које све чешће постављамо данас – може ли вештачка интелигенција да чита? Разговарали смо о томе шта заправо значи читати: да ли је читање само разумевање и тумачење текста или и емотивно, лично и искуствено проживљавање приче? Може ли машина да интерпретира текст и да ли може да осети оно што читалац осећа?
Кроз корелацију са ликовном културом, ученици су истраживали и визуелни идентитет књиге – како изглед корица, илустрације и графички елементи утичу на наш доживљај прочитаног. Радионица је подстакла ученике да критички размишљају о књигама, технологији и улози човека у свету који се убрзано мења.
,,БУБАМАРЕ” У БИБЛИОТЕЦИ – ЗАВРШНА АКТИВНОСТ ПРОЈЕКТА
Старија јаслена група из вртића „Пионир“ реализовала је пре неколико дана завршну активност пројекта у сарадњи са Библиотеком, а у дружењу су учествовала деца заједно са својим родитељима и васпитачима.
Током дружења деца су гледала кратак анимирани филм о томе зашто су бубамаре корисне у природи и колико су важне за биљке и животну средину. Након тога, малишани су са великим интересовањем лепили тачке на нашу велику бубамару, а помоћу лупе увеличавали су и посматрали елементе из природе – небо, сунце, цвеће и траву и разговарали о томе због чега су ови елементи важни за живот бубамаре.
Програм је завршен у веселој атмосфери, уз рецитацију о бубамарама и књиге о инсектима чиме је на леп и креативан начин заокружен овај занимљив пројекат.
СТАЗЕ ПРЕДАКА РАДЕТА МИЛОСАВЉЕВИЋА
У уторак, 9. јуна Народна библиотека у Јагодини је била домаћин промоције двотомне књиге „Од Винче до Ресаве стазама предака“, аутора Радета Милосављевића, која је изашла 2025. године у издању Народне библиотеке „Ресавска школа“ из Деспотовца.
О књизи су веома надахнуто говорили рецезенти Александар Аврамовић, новинар и публициста и Љубиша Бата Вујић, директор Коперникус РТВ Јагодина. У музичком делу програма је учествовао Мирослав Милић, солиста на фрули, а модератор вечери била Весна Црнковић, дипломирани библиотекар саветник.
Књига „Од Винче до Ресаве стазама предака“ истражује порекло, миграције и живот генерација људи из ресавског краја, прати мотиве досељавања и опстанка људи на простору Ресаве, повезујући њихове корене са давним епохама, па чак и са неолитом. Садржи више од 400 родослова и на десетине прича о породицама из Медвеђе и Горње Ресаве.
Рецезент књиге, Александар Аврамовић је напоменуо да се аутор на најбољи могући начин одужио својим прецима тако што је отргао од заборава њихове животне приче и оставио вредан писани траг за њихове потомке и нове истраживаче. Милосављевић је своје бројне јунаке налазио у пожутелим архивским документима, на једва читљивим надгробним споменицима или у непоузданим сећањима мештана. Аврамовић примећује да је пред нама вишеслојно дело и да може да се чита као научно или публицистичко дело, али и као стварносна проза, или као роман.
Љубиша Бата Вујић се осврнуо на велико интересовање грађана приликом промоције књиге у Милосављевићевој родној Медвеђи. Посебно је апострофирао посвету коју је аутор упутио свим мајкама „које су рађале, жениле и удавале, у ратове слале, а и рано закопавале своју децу“. Захваљујући посвећености и упорности аутора да поред венчаног пронађе и девојачко презиме тих мајки, жена и сестара, отргао је њихово порекло од заборава, али је створио материјал за неке будуће истраживаче.
Аутор Раде Милосављевић је на веома занимљив начин презентовао најновија истраживања у области генетичке генеалогије, као и разлику између корена и идентитета једног народа.
Уз много анегдота и звуке фруле, промоција је протекла у одличном расположењу, дајући заинтересованој публици одговоре на многа питања, али остављајући и пуно отворених тема за неку будућу промоцију.
